Дело

26 Д Е Л 0 и знатнији од Мавританије и прозва се Нова Левкадија. Тако ми имамо данас две државе, засебне. Али две трећине Левкађана још су под јармом агарјанским и дикефалским. Град Бенко, у коме сам рођен, претежно је насељен Левкађанима, али има и Латијана, који су у време мога детпњства имали сву власт у рукама и тлачили нас Левкађане — особито нас источне хришћане. Ја сам био васпитан врло побожно, у великој љубави према своме народу, у великој мржњи према Дикефалцима, Агарјанима, Латијанима и осталим нашим непрнјатељима. Кад и мајчиним млеком, запојен сам био.том љубављу и том мрзошћу, и та два чуства снажила су се упоредо са снажењем тела! Заиста, пре но што сам научио бројити до стотпне, знао сам, у главним потезима, нашу прошлост и тежњу у нашој будућности, — знао сам, да је Левкадија некад била силна држава, да су Левкађани увек били храбри, да су пролилп море крви, борећи се против бројем претежнији непри.јатеља, који пх најпосле надвладаше. Знао сам да је од Велнке Левкадије остала слободна мала Мавританија, предмет велика поноса и надања свих Левкађана; да се, после, на Пстоку, један део Левкадије отео од Агарјана и тај део постао знатна држава, дика и највеће надање наше. Знао сам да нам Русија добра жели, јер се на исти начин као и она Богу молимо, те да ће нам у згоди помоћи... У томе су духу васпитавани сви мали Левкађани, растављени природним и вештачким границама, те је разумљиво, да је наш народ жилав, отпоран, поносит и самопоуздан. А поврх свега, Бог му је дао леп, сла.дак језик, као што је мало коме народу. Град Бенко имаће око десет тисућа становника, који живе од поморства, трговине, заната и пољскога рада. Као што рекох, отац ми је био трговац. Био је имућан, па посрну, па умре напрасно. Ја сам био најстарије дете од нас иеторо, а кад нас несрећа задеси, био сам у средњој школи, те је морадох нацустити и тражити хлеб насушни. Добри људи нађоше ми место помоћног учитеља у једној левкађанској опћини. Ту сам ~аворио три године. Срећом својом, понео сам од куће знање талијанског језика, а даде се прилика да за те три године научим и француски. Уз то почех и пискарати по новинама, те се мало прочух. То поможе да ми пријатељн нађу бољу службу, у јужној Даламарији, у крајинн Устју, које граничи са Маврн-