Дело

. ДЕГЕТ ГОДИНЛ У МЛВГИТЛНИ.ЈП танијом. Постављен сам бпо аа учитеља језика са добром пла* том, у вншој школн левкађанске општпне, леиог п веселог градића Пвоније. II Шест година у Ивонији Обретох се у правом рају! Место дивно, здраво, друштво весело, другови у школн ваљани, жнвљење јевтино, главни грађани овејани Левкађани, на домаку Мавританија, дикефалски чиновници скромни. (а не дрски као у северној Даламарији). Председник опћине г. Јефије набрзо постаде ми добар нријатељ. Тако исто и његов старији брат г. ОриИсо, најбогатији човек у месту, поче ме примати у своју кућу, као да му бејах својта... Све, све се беше стекло, да ми живот буде угодан, како га дотле нисам замишљао ни у сну! * Иоврх свега дође и љубав. Заљубих се у г-ђицу Атаку, лепу, кротку, милу девојку. Нажалост, беше од рђава рода. Ја јој се примакох не у поштеној намери, али се у самом почетку наших односа, уверпх, да је она изузетак у својој лози, да је сушта супротност своје матере, — какве се супротности, срећом по човечанство, често дешавају, иначе би добро и зло ишло по нараштајима! Атака је била чиста душа у дивнном телу, златно срце, сама нежност и честитост, те на брзо и моја љубав постаде чиста, па савладав неправнчне предрасуде, одлучих да се оженим њом. Иекалп смо да што више заштедимо, и да се свет навикне на збиљу наше љубави, јер ни моји другови, ни Јефије, ни Орппсо, ннти други, не вероваху у чистоту наше љубави. Колико се доцније суза пролнло због глупог обзира на јавно мишљење! Након пет месеца мога бављења у Пвонијп, плану давно очекивани левкађански устанак у суседној агарјанској царевинп. Силно одушевљење обузе цео раскомадани левкађанскп народ. Дикефалија, бојећи се својих Левкађана, стаде потпомагатн устанике. (Бар ми смо онда тако тумачили њено поступање). Устанак је трајао више од године, докле обе државе левкађанске, Маврнтанија и Нова Левкаднја огласнше рат Агарјанској. Дуго и крваво ратовање свршн се, у главном, тим, што и Агарјани и Левкађани сусташе, а чпла Дикефалија употреби