Дело

ДЕСЕТ ГОДПНА У МАВРПТАНИЈИ 21> вој кућн, а и после, у еусрету, ја сам га увек иоздрављао, алн ми он није па поздрав одговарао, него бп ме ионекад са жаљењем погледао. У нстпнн, то је био најбољп човек, колико доброте може стати у кожу једног дикефалског комесара... Дакле тога вечера, како је ншао у правцу према мени, ја скинем капу, а он успори кораке, па кроза зубе а нреко цигаре, рече, наглашавајући сваку реч: — Саветујем те, да бежнш још ноћас! II мнну ме, а ја се уставих и заљуљах, као сметен ударцем маља по лубањи! За тренутак осећах као да ме душа оставља, а другога тренутка обузе ме нрави бес. Одјурих из града сасвпм као махнит. Стражарп на градској каппји баш се спремаху да је затворе; један од њих оштро се загледа у мене и упути се, ваљада, да ме устави, а ја онда успорих кораке. Тек пошто тешке вратнице залупише за мном, сетих се да је требало да свратим у свој стан. Тако стигнем пред кућу председника опћине, која се налазила у почетку заграђа. Савест ме опомену, да не компромитујем човека, знајућн да из мрака будно пазе шпијунске очп! Зар га неће већма оптеретити, кад се сутрадан дозна, да ме је нестало из места, а да сам га ноћу походио?!... Али, с друге стране, шта да радим, од кога савета да иштем, ако не од њега!? Па онда, да умакнем, а да он не зна за што, зар ме то не би могло довести у какву ружну сумњу?! А да му са страпе пишем, не би било упутно и без оиасностп?! У томе колебању, закуцам на вратима. Јефија, жена му, а и његова мати, све тро.је од једном помолише се кроз прозор. — Отворите, ако Бога знате! шанух ја. Након тренутка, одшкринуше се врата од дворпшта и ја се нађох испред троје. — Шта је? нита Јефија с малом душом. Ја им понових комесарове речп. Све троје се згледаше, али нм одлакну што се није тпцало Јефија, као што су с разлогом посумњали. — Па ту не може бити никаква предомншљања! рече он... Бежи одмах у Маврптанију. Ја зинух, као да чух бог зна шта неочекнвано, а онамо, да је ко мепе, у истим прплпкама и због нстог разлога, тако запнтао, ја бих му исто одговорно био: бежи у Маврнтапнју! Јурећи из града ка његово.ј кући, ја сам помишљао да бежнм