Дело

30 Д Е Л 0 у завичај; али н ако северна Даламарпја не беше под преким еудом, ипак нисам могао бити уверен, да ме власти неће вратити. Стара додаде: — То је најпаметније! ПдиуРоток... ти знаш да је тамо наш Орипсо, а знаш како те он воли! Оданде ћеш лако умаћи, па, ако Бог да, те се ово смири, лако ћеш опет овамо! А Јефијева жена, добра душа, заплака се, и вели: — Јадник! Лако је нама световати га, а ко зна како је њему! II шта ће она јадна сирота, што но се каже, ни на путу. нп у дому. — 0, нећу је оставити, госпођо, нећу, тако ми Бога! викнух ја. — А имате лн трошка за пут? пита стара. Јефија је дотле виркао кроз врата, па брзо извуче кожнп новчаник, извади неколико дикефалских банкнота и тури ми их у руку, говорећи: „Узмите! Ја право незнам јесте ли примили плату за овај месец... сад све једно, вратићете ми кад будете могли“. Онда убрзаше шапатом што које, а сви у један мах: — Срећан пут! Идите одмах још ноћас! Поздравите Орипса! Чувајте се. Отидох ка Атаки. Стан јој беше у суседној улици, на другом боју једне старинске,'готово на пола порушене куће. Једва се успентрах уз троје стрме, камене стубе. Пред вратима њеног стана зачух Атакпн смех, онај њен сребрнастп глас, који ми је увек душу ведрпо. а који тада учини да ми се ноге сасвим покоснше, да ми се дах прекиде. Посрћући отворим врата и стровалим се на најближу столицу. Мати и кћи беху за вечером. Атаки испаде залојај из уста; њено бело, пуначко лице у магновењу потамнн. позелени; њене црне, веселе очи постадоше као стаклене; лепа, румена уста побледеше и малко се искривише; она нагло устаде. али одмах клону на столицу. Све је то било у тренутку. Стара спопаде свећу и дојури к мени. — Шта је? Приђох девојци, падох на колена и зароних главом у њено крило, те почех- јецатн. Атака, не говорећи ништа, исправн ми главу и, обгрлнвшп ми врат, стаде ме притискивати све сил-. није на своје груди, као што би урадила мати, слутећи детету