Дело

ДЕСЕТ ГОДИНЛ У МЛВРИТаНИЈИ 81 невпдовну опасност. Заиста у том нежном загрљају осетнх најаче колпко сам љубљен и колико љубим. Најпосле седох и исиричах све. Стара је хукала, пљескала рукама, проклињала буну. Атака мрднула собом нпје, само што јој нрстн и усне дрхтаху. Ја сам с радошћу пратио на њеном милом и благом лнцу како се враћа живот и читао сам све што јој у душн бива; сирота, ни за часак на себе помишљала није, него је сва обузета била мојом судбином. Две сузице једва јој се отнскоше из очију, па бурно навреше, стпжући једна другу. Прва јој је реч била: — Ах, само да не идеш у Маврнтанију! Ма куд друго. било би ми лакше, јер ћеш тамо заборавити на мене! — Бог с тобом, Атако! викнух ја у чуду. Шта ти на ум пада! Ја да тебе заборавим!! Та чим се сместим. одмах ћеш доћи к мени, па ћемо се веичати, ако већ не буде суђено да се вратпм!... Ја идем привремено у Мавританију, а оданде ћу. преко Агарјанске, у Нову Левкадију. 0 томе сам говорио на дуго, са највећом топлином, једно, што сам био уверен да истпну говорим, а друго, што нисам знао о чему другом зборити. За дивно чудо, то беше први пут што од ње чух какву замерку Маврптанији, а небројено смо пута о томе се бавнли; и она је била добра родољупка! Најзад, требало се растајати. Атака скпде с врата сребрнп крстпћ, пољуби га и предаде ми га. Са старом се поздравих. па изидем с девојком у ходник, у помрчину, где настаде грчевпто грљење, јецање, узајамна обећања... Једва сиђох на обалу. Било је око девет часова. а ноћ без месечине. После дуга тражења и преговарања, погоднх чамац са два веслара. Таким пачнном може путовање трајатп од Пвоније до Ротока пет часова. Изнемогао и погружен, седох на крму. Куле нвонскога града изгледаху ми кроз ноћ као големе авети и чисто ми је бнвало лакше што се даље од њих одмицах. Главно мијеосећање било, да су моји вечерњн доживљаји давно, давно били. да сам се ослободио велике бриге, и да је крајње време било да се одморим! Али кад рубови кула ночеше пшчезавати у даљини, кад од једном, пз даљппе, са њих зачух стражарски днкефалски поклич, онда се тргох н освестих, онда ме свом