Дело

366 Д Е Л 0 Кнез неколико пута трепну нервозно. — Поштована госпођо — одговори лагано — пријатељима својим, а за таквога сматрам г. Гжималу, не могу чинити част, већ само изјављујем да ми је мило. Гжимала се утешно намргоди. — И ако сте ми пријатељ* кнеже, а ја ваш не могу бити, ипак ми је веома мило што вас могу угостити — одговори Гжимала искрено н неуглађено. — Ја не разумем, зашто ми одричете своје пријатељство. — Не одричем, али не верујем да могу бити. Ето, на пример, да упоредимо бар наша имена. Какво пријатељство може бнти између лава и јежа? Ја се зовем Јежи! — додаде, видећи да кнез не разуме двосмислицу. У библискоме рају лав и јеж су се одлично споразумели. — Ех, у рају! — насмеја се Гжимала. Сад су лавове затворили у менажерије — рече кнез иронично. — А за јежеве ће ускоро понестати инсеката за храну и лишћа за лежишта! — додаде шљахтић кроз смех, који је много скривао. — Ви удајете сестру за господина из Забужа? — упита Гжимала. — Добра је то партија за њега. — Ја мислим, да је и за њу. —- Кад сте ме из превелике милости своје назвали прнјатељем, онда ћу рећи — да није. Кнегињица је као анђео, али је граф неће умети ценити. — А познајете ли ви графа Машковског? — Познајем га. Није никад био код мене у кућп — али је долазио у коњушницу. Имам двв зеленка који му не дају мира. У осталом ја познајем сву велику господу. Овде сам као неки судија, често сам кмет, а обпчно посланик мањих у дворовима. ЈБуди мисле, да ми је холшански хлеб дао право и способност да могу долазити богатијима. — Мени се чини, да у те своје уображене способностп и сам верујеш. Сваки туђ посао милији ти је него твој сопствени. Истина они ти теку славу, а ови ти не чине част! — рече госпођа сурово. Гжимала саслуша ово стрпљиво, као зујање мухе, сталног кирајџије у домовима. Кнез упита о коњпма, трудећи се само да разговору да други карактер.