Дело

П Л А В II 367 Али и у том пптању госпођа преухптрн мужа: — Ја се не разумем у коњима, али ове не марим. Снгурно их зато и држи мој муж, ма да добија баснословне суме за њпх. — Ех! — промрмља Гжимала кратко, бранеНи се од досадне мухе. Кнез ућута бојећи се да се дотакне ма каквог питања. Гжимали се необично дивио. У његовом је друштву етикеција била исто што и карактер; ту се очевидно поштовала индивидуалност, и трпели су и досађивали једпи другима на сваком кораку. Обазре се по салону. Био је мали, али одлично намештен, украшен је био портретима са старинскпм оделом и оружјем. Клавир је био отворен, што је значило да је често употребљаван, а поредак примеран. До једног прозора који је гледао у башту био је сточић са прибором за сликање на дрвету, и на глаткој четвороугалној липовој таблици био је отпочет рад. — Занимате ли се музиком, госпођо? — упита Леон. — Ја? о — не! Моји нерви не трпе клавир. Ја волим мнр и тишину, две ствари, којих управо никад пемам; нашла сам мужа сасвим супротне нарави, па се морам покораватп. — Нервне болести могу бити врло различне. Мене, и кад сам сасвим узнемирен, баш музика лечи. — Ја не знем, шта су то нерви — добацп Гжнмала али кад Габриња свира, ја се осећам јачи. — Боже мој! а кад теби може оронути здравље и спага! — рече госпођа с омаловажавањем. Леон се пре свега чудио, како има стрпљења. Разговор се често прекидао. Кнез, расејан, обраћао је иажњу на сваки шум и покрет у кући. Да ли се више пеће појављивати Габриела, и он ће отићи, а да је не види и не поздрави се с њоме? Није се журио с одласком, и ако је већ давно прошло одређено време и исцрпли свн предмети за разговор. Најзад Гжимала устаде. — Ви сте, кнеже, сигурно први пут у животу дошлн у кућу шљахтића. Можда сте радознали да впдите како пзгледа његова башта и двориште, како живи и где ради.' — Ја писам смео да вас за то молим. — Онда да изиђемо.