Дело

П Л А В II 875 — II последњп те пут пнтам: хоћеш исирпчати? — Немам шта. — Видећемо! II отиде врло увређена; али се није на томе свршило. Са свога трона клнмну главом мати да јој дође. — У идућу суботу ћу отпутовати с Изом у Париз. Твоје понашање је такво, да ја овде не могу боравитн. Сутра ћу сама посетити грофицу Машковску, да јој се извиним. Граф је добро васпитан, што те није позвао на двобој за данашњи скандал. Холша досада таквога господара није имала. Јеси лн намеран и даље хватати такве везе? Ја те молим, да то чиниш после мога одласка, јер никам навикла виђати таке ствари у својој кући. Кнез се немо поклони. — И кнегиња Идалија намерава отпутоватн одавде. Оставићемо ти слободно поље за твоје демократисање. Потом је наступио лаган, нем поклон, а кнегиња дпже руку, да га ослободи. Тога је пута кнез не пољубн у руку. Али се и са овим не заврши све. На терасп где је кнез, сам за један моменат, иушио цигарету, нађе га снаха. — Отпутоваћу одавде. Ви ме терате! — прошапта страсно и гневно. — Зар ја, кнегињо? на који начин? — На који? Дакле да ја ту будем сведок ваших љубавних авантура, или још заклон? Отићи ћу и предаћу забораву све што је овде било; нека су проклете моје добре жеље и жртве! Ви их нисте знали ценити, и ако их кадгод будете знали ценити, биће доцкан! Никад се више нећу вратити, ннкад! После ове незадржане бујице настадоше претње и молбе, обећања и поруге. Светску маску раскндала је страст, нревара у нади жене плитке, празне и пламене. Растали су се као смртни непрпјатељи. Кад се напослетку нађе сам, Леон се осети нотиуно изнурен; јако га је болела глава и имао је ватру. Ваци се па простирке, не могући очи отворити нити се помаћн. За неколико сати победе човека, кнез је кнежевски илатио. То је био живи пример оних паучина, за које је Гжимала мислио да их је лако раскинути, а које је Леон тек дотакао несмотрено руком. Пример је бпо тако жив и такав је бол задавао, да је кнез задрхтао и преплашио се.