Дело

384 Д Е Л 0 Станоје види како она крије нашто и сети се даје морао Милан долазити и тући је, а она ћути, не зато што оће да њега заштити, сачува од очева гњева и љутине, већ због нечега другог, као због сама себе. Он је оштрије упита: — Што си плакала? — Нисам — одговара она, а једнако намешта по соби и крије очи да их он не види. Као да га дирну њен одговор, одговор мек, повољан, као молећив и отиоче тихо: — Што кријеш? Ето ја знам. Милан те је тукао. И то кад ,ја нисам овде, он онда! Признај!... Што га чуваш, кријеш?.., Сар толике моје муке, док сам те подигао, па да те други бије и кињи? а ја, твој отац, никада! Никада те нисам ударио!... па и он поче меко, као да је моли, да му она што каже. Све му се чини да на њој има нечега новог у изразу, нечега што трепти у погледу, у њеном осмеху. Нечега несхватљивог, пред чиме он стоји као збуњен и од чега се плаши. Тога није било до скора, отпочело је нагло да напредује, да се испољава, кроз њу да продире и да ломи његову моћ. Као да му све то по нешто говори или као да све то крије неку тајну. По њеном лицу дрхти нека топлина, нека чудна успламтелост; а њен поглед, до скора мек, благ, покоран, постао је оштар, пун израза, који он није могао да схвата. Све је то било некако пуно, из те пуноће избијао је неки мирис, којп као да је кружио по соби, додиривао ностеље, астал и све што се у њој налазило и све је то било од тог мириса, тако примамљиво, свеже као да је у свачему усељено од њеног живота и од њене тајне. — Кажи ми што те је тукао? Што сте се посвађали? настави он, па онда додаде љутпто: — Отераћу ја њега! Битанга једна!... Отераћу га!... и онда јој се приближи, па милујући је поче: — Кажи ми, што сте се посвађали? — а гледа јој у очи и чуди се што она избегава његов поглед, што га крије и све му се чини, да кријући поглед оће да сакрије и то што у њему лежи. — Није ме тукао! — поче она. Онако сам плакала! Дошло ми нешто жао. Тако ми*дошло, ето ни сама незнам зашто! Плакала сам!... Зато сам плакала! А он поче као увређено: — Зато си плакала! Сад обоје не знамо зашто си пла-