Дело

392 Д Е Л 0 би му иомогла да стеку богатство; алн Јулија је била лепа, природно елегантна: у осталом, он пи за тренутак ннје посумњао, да је већ није освојио. Зар се он, колико јуче, није свиђао толиким женама? Свадба је била с помпом у цркви у Тиренској улпци која је, како су листови рекли, „била и сувише мала да прими све званице. Присуствовало је све бериско племство, приказујућн очима нарижаннна пријатеље и родитеље Антоана Сиржера н' онај најразличитији скуп провинциских типова и тоалета. Антон је носле одвео своју жену Вил-д’Авреј на једно имање које је најмио да на њему проведе медене месеце. Први дан је био довољан да извршп неспоразум који их је за увек разјединпо. Јулија је имала без мало осећања старинских заробљеница које је какав варварин отргао од својих и у галопу, преко седла, одвео. Без обзира на ту унезвереност муж се понашао према њој, откада су остали сами, као господар, не очекујући чак ни брачни вечерњи час... Пошто га је према овој плашњивој пансионаткињи коју су му предали обузела развратна жуд, он је сурово притисну на прво канабе које је наишао... Јулија у том случају није осетила толико изненађења ни бола, колико ужас од рђаво схваћеног насиља, нарочито после изврпгења. Дејство је било тако одређено да су су јој после и сви уетупи мужевљеви причињавали нервне кризе и одвратност. Антоан Сиржер, чија је таштина завођача била рањена, узјогуни се за неко време, трудећн се да понрави благошћу лаганог освајања ону последицу своје суровости. Пошто више ннје могао да управи попуде својој жени, јер је приметио да је она стално решена да га подноси, ускоро се одврати од ње. Уосталом, друге су га бриге заузимале. Требало је да се врати у Париз. Ново се финансиско друштво наместп у улици Антен, у једној кућп која је излазила и на улицу Сен-Лазар. Бирои су заузимали сву зграду с лица. Од пре неколико година Роберт Артоа становао је са својом женом, шпањолком са Кубе, и сином, у једној малој кући у околинп Св. Тројице. Сиржеровн најмпше једну кућу у Старој Вароши: Антоан нпје судно да је дошао тренутак да заслепи Париз својом расконш он је био један од оних који хоће принчевску палату или ништа: најлепше коње у Паризу или кола нод најам. На шест месеца ношто су се они ту настанили, трећи ортак, Жан Ескје, пошто