Дело

•ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ 39Г> тнхо умре. Ускоро носле тога Морис је био погођен неком врстом болести од усамљености, која га је брзо удаљпла са места у коме је живео покрај ње и од личности које би му могле о њој говорити. Са својим болом оде у Италију, задржа се ту више од године дана, 'и једва да је написао неколико ппсамаца своме оцу... Из досаде, у тој отаџбини уметности, држао је он да је осетио да he постати сликар. Време је невидљивим диркама лечило његову рану: али је празнина становала у души тог тумарала. И кад би љубио, случајно сусретнувпш коју, те случајне љубави нису му указивале жепу, онакву каква му је изгледала његова мати, драго склонпште где би одморио своје уморно чело. Он га је међутим желео: има људи којн без њега не могу да живе. Са свим се природно, у току његовог хаџилука ка уточишту његова мисао преносила ка виткој прпјатељици, чцје га је плашљиво девојаштво које вене, некада кушало у Канп. Време у коме је он мислио о Клари Ескије из даљпне, пз Венеције или Каприа, из Рима или Палерма, давале су му илу‘зију да је воли: она је за њега тада остваривала женско толико жељено присуство. Једнога дана осети он прешну нотребу да је види; нпшта га више ту није задржавало. Шта је радио, уосталом, у Италији? Heh је, као и ноезнја, као п музика, н сликарство уморило његове напоре, и страх да осетн да су му прсти и сувише неснретни да бн остварио свој сан готово му је учинио да и намрзне сва та узордела. Врати се у Парпз; настанп се у једном павпљоњу атинске улице, који се налазио између једног дворишта п једне велике баште. Живео је ту сам, или готово сам: самоћа • га је мало по мало освојила. Да у Паризу обпови своје случајне везе из Кане, његово једва опорављено срце није могло. Познанике из улпце Шосе — д’ Антен посећивао је редовпо а умерено. Требало је да му његов отац надахне исту нежност коју и његова мати: нису га занимали нн Ескје, ни Антоан Сиржер, нн његова жена. Па ипак је посећивао ручкове средом, суботне five о' clock, у нади да he ту да нађе-Клару. Понекад је ту и сретао и занимао се тиме да јој добаци по неку нежну реч, па чак и да је збуни по неком милоштом... II то лако ашиковање — промрмљане речи, пољупци добачени кришом, — бпло је довољно да покрене с нешто узбуђења његов устојали жнвот... Beh од пре две године, болест која је требала тако брзо