Дело

394 Д Е Л 0 мајке и сина, који су билп обоје нстп п обоје имали нечега страног... Чак и кад је поодрастао, и већ био од жена примећен својом леиом појавом и леппм понашањем, — чак и кад је окусио, са свом бујношћу својнх година, дражесне усне које су му се тако лако нудиле у том космонолитском канском друштву —- чак и тада је он остао исти син који обожава и који је био занет лепотом своје мајке, и претпостављао све љубавне састанке само једном сату ко.ји би провео покрај ње, са наслоњеном главом на груди њене. Г-ђа Спржер, која није проводила зиму на-Југу, виђалаје ма.јку и сина само за оно две-три недеље које су, у месецу мају, проводили у Паризу. Онда је виђала једног дечка обученог но енглески, који је у својој дванаестој години имао коректност клубмана; а после, пошто су године дошле, постаде то младић који је пре времена сазрео, и цео свет — па и она сама — нађоше да је то вештачки и неприродно. Говорио је мало и стално тежио за једним нарочитим обртом мисли и пзраза. Његова је мати шапутала да он пише стихове, али да му то не треба ни сномињати; а о томе, он није ништа говорио. Није му се нпкако могло да одрекне да није био страстан музичар, који се веома добро разуме у модерним школама и да није одлпчан свирач. Ескије и Сиржеровп мало су марили за њега. Пзгледало је да се само Клара слаже с њим. Две зиме, једно за другом, Г-ђа Артоа примала је девојчнцу у Кани, и то баш у доба кад је криза њенога доба искушавала: двоје младих, који су стано* вали под истим кровом, направили су обилно познанство. Што се није знало то је било да је од тих бављења њених међу њима почела прошлост њихових детињских нежности. Кад је први пут Морис приметио то бледо и особито петнаестогодишње дете он, кога су његових двадесет година и тако хитри и тако многобро.јни успеси код жена, опилн толико да је веровао да му се ни једпа не може одупрети, занимао се тиме да је обасие милоштама: п дете се, просто одмах, заљуби у њега. Али, она је имала у себи дивне честитости, и још више, врло религиозне честитости: она се храбро бранила од Мориса; највише ако јој је овај отео неколико пољубаца. II од тада, свагда кад су се сретали у Кани или Паризу, отпочињао бн понова међу њима рат миловања, али се Морис ником више није могао да похвали. Међутим, дошли су догађаји да их раставе. Г-ђа Артоа