Дело

КРИТИКА И НИБЛИОГРАфИЈА 41Г) Разлике пе марам истицати. Оне су очевидне. Да узмемо већсг, признатијег мајстора, већег и песника п признатијег нреводиоца, којп је многе ствари изврсно превео — Фрајлиграта. Кво како је то место он превео; коментар је непотребан: Jnngfraun die \vie Rosen bliilm, Aebte <lie aui' Maulern zielm, Schaferbuben stark unđ Kiihn, Ein Pag' auch \volil in Karmoisin, Das Alles wallt nach Camelot. Даље. Лепе завршне стрОФе лене Теписнове иесме „Сан о лепим женама“, које верно гласе: II када душа тужи која је била блажена, Жељкајући оно што је -помешапо с прошлим годинама У чежњи која се никад не може изразити, Знацима, ил јауцима, ил сузама: Јер све речи ма пзабране с пајређом вештипом Не могућп изразити горчнну од сласти, Вену пспод непца, док срце Клоне, изнурено од њине ватре. То у немачком, елегантно издатом нреводу Софијс од Харбу иде са свим далеко од тог: Wie eine Seele um vergangnes Gliick In heisser Selmsucht plotzlich wohl entbrennt, In wilđen Jammer, den kein Thranenblick Kein Wort, noch Seufzer nennt; Sei nocli so sorglieh gleich das dort gewahl( Umschliesst die fiille nicht von Gliick und Schmerz, Wird doppelt selmsuchtsvoll der Sinn gequalt Und endlich bricht das Herz. Хаузер je нревео прву строФу Свинбернове „Mater tnumphalis“ овако: Mutter der zeitdurchwandernden Geschlechter. Athem und Blut de Menchen, wahr und echt, Gott ob den Gottern all, der Preis Gerechter Licht iiberm Licht bist du, Recht iiberm Recht. Ko хоће нека упореди го са мојим преводом и са оригиналом и видеће разлике. Да наводим слабије успела, неуспела, каткад директно рђаво преведена места у мојим преводима са енглеског могао бих овај напис недогледно продужити. Нека је спомснуто да горње примере нисам нарочито бирао, но са свим случајно узео. Но’да се вратимо Шекспиру. Са њиме је ствар још знатио тежа. Већ то што је он удаљен од иас неколико стотина година чини ве-