Дело

Б Е Л Е III К Е рисно ма и најмање делце овога рода код нас, где је сифилпс захватпо читаве крајеве источпс Сроије. Књпжица је написана јасно и просто, и тако је разумљива да је п иоле писмен човек не само може већ мора разумети. Том својом страном, ова књига сама себе најлепше препоручује. Има нешто што одаје младога и неискуснога ппсца: хотењс да каже све; отуда иотиче п једпа мана његова дела: претрпаност, несистематско излагање, дигресије. Ово нека буде Г. Савићевићу прпјатељска опомена, да се у потоњим својим радовима чува тога. Ова књижица има још једну ману, алн се ова не може уппсатп у грех ппсцу, већ издавачу. Књигу је пздала позната (алп не по добру) пздавачка књижара- Г. Мпте Стајића. За 109 страна, на рђавој хартији, п 12 још горих слика у тексту, ударенаје цена од, само, 3 динара, и ако је ова књига по своме предмету, намењена нарочито широј маси. Као накпаду за високу цену п рђаву израду, издавач је дао вашарскп шарене корице. Хвала му и на томе! На крају књпге коју смо добили на прпказ, има нешто наштампано преко чега је Г. Савићевић прилепио нарче чисте хартије. Радознали одлепимо хартпју, и испод ње нађемо два приглупа, неумесна и груба стпха: производ ума издаваочева. То нам је открило аутора неколиких неумеспих фраза, дометнутих без пишчева знања. Г. издавач би се могао п прпчувати те лепе навике. Питање реФорме казненог права Превод с немачкогМ.Ј. Одштампано из „Трг. Гласника“. Београд 1907. Стр. 40. Цена ? — Ми смо у прошлој свесци реферисали о предавањима чувених немачкпх кримипалиста, која је Академско Правно Друштво у Мин427 хену нздало у засебпу књигу иод uaзивом: Vergeltuugs, Rechts u. Sclnitsstrale. M. J. je из ове књиге у целости нревео иредавање Биркмајерово u реферат Гудолфа Васермапа о Лнстовом иредавању, а остала је саонштио у своме изводу, и онда им дао горе исписапп наслов. Прошли пут смо о самој књизи рекли неколико речи, а овога пута треба само зажалити што је једна добра књига*пзашла у једном рђавом преводу. Предавања садрже фрагментарно изложена гледишта ученпх upeдавача, те с тога слабосг превода необично отежава схватање њихових гледишта. Радп садржние вредно је да се чптаоци. који могу само ua српском језику чптатп. иотруде савладати тешкоће, које ствара рђав превод научне ствари, и схвате идеје угледних представппка разппх школа у кривичном праву у Немачкој. La Revue Slave — Мајска свеска овога словенскога часониса, што нзлазп у Паризу. допела је нревод епонеје о боју косовскоме од Г. Ивана Кориака. Пред иреводом је кратко објашњење момента који је изазвао постапак народне епоиеје. Преводилац се трудио да верпо иреведе оригиналнн текст. У томе је потпуно успео. Иитање је, да ли је требало тако радити? Није. Таким радом народна епопеја је изгубила сву драж што је има за опе којп је читају у оригиналу. остао је прост, једноетаван предмет, ко/н није могао да запитересује нн нас, када смо га чпталп нреведена на француски. A шта је остало за Французе ? Изгубљенаје ироста, па ипак мајестетпчна и лепа дикција. Газуме се да је услед таквога превођења нропао и риогам, и згоднп за јуначку песму, и ако једноставни, десетерац. Песме су преве-