Дело

Д Е Л 0 428 депе са најновијега издања Г. Ст. Новаковића (К о с о в о, с р п с к е н а р о дне пјесме о боју на Косову). Од осталих девет чланака од већег су интереса за нас: l'n futur roi (Један будућп краљ), од П. П. од Соколовића; Les Haidouks, Ж. од Понткреја, и La tjuestion de Г Кg 1 ise serbeen Vieille-Serbie (Питање o српској цркви у СтаројСрбији), од У. Р. т Andrija Milčinović i Milan Ogrizović Prokletstvo, drama u ćetiri čina s prologom A. G. Matosa. U Zagrebu 1907. 8° стр. I—VIII и 1—72, цена 1 динар. Ова драма, кој/ су покушали да унесу п на нашу позорницу, — садржи у себи понајвпше питања која се тичу само оних где се воде. Да ли ће католичанство бити првенствено или која друга вероисповест, то нас може слабо да занима, јер то питање није код нас ни од какве важности, уираво га нема. Ту су Господа аутори, сем тих питања која тамо много значе, хтели још п да даду обраду слободе индивидуе и хтели у своме мајсторТоми да створе једног борца. индивидуалног п моралног човека. Радња се дешава у XIII веку. Аутори су учинили шта су могли. али је пролог Г. Маташа много занимљивији од њине драме. Неколико иасуса завршава он речпма : „Да. Проклетствои. Са неколико речи излаже садржину драме, којој пише пролог, а у целом прологу даље грми против хрватских књижевника, од којих то ироклетство долази. Он се бунп против котерија, тесногрудости и ћифтинизматих људи Говори тоном увређенога човека, жали што нико не увиђа да се треба отргнути ропства, буни се што је идеал постала та ропска послушност. Али ипак он није неутешан: и у свем томе ироклетству види младу Хрватску ослобођену гих гадних, тесногрудих појмова, он се узда у њу н поздравља је речима: „надо наша, пролеће наше, будућности наша, омладино, млада Хрватско!" Уппрући своје заморене очи у будућност, он види све лепо, што ће та млада Хрватска дати и на крају пролога се пита: „Проклетство?" Не. Благослов Но како је ово Нроклетство проклето од котеријаша могло би се само пожелети да има добру прођу, јер су аутори уједно и издавачи а, судећи по лепом издању, расход је велики, те ако не буде благослов Г. Матоша прво на њима, онда ће поред моралне бити још и гора — материјална штета! Јосиф В. Стојаноник. — Слике из ревизије. Београд, 1907. 8° стр. 1—126. Цена 1 динар. — Коларчева задужбина издала је ову књижицу која садржи четрнаест слика из живота наших учитеља и ревизора. Ствари су без икакве литерарне вредности а писане су наивно п стилом врло примитивним, са патетичним фразама и опсервацијама. Цела књига чини утесак онаквих писања која су производ многог чптања Јанкових „слика из сеоског живота“ и Брзакових „из комисије“. Л И С Т 0 В И Глас Анадемије Наука — у свом последњем броју попуњен је, у главноме, историским расправама г. Д-р Ник. Вулића. Сем још неких радова има и два од Г. А. Гавриловића, који су сигурно ушли више због интересантности предмега но због обраде или писца. Savremenik, — доноси у своме последњем броју подугачку белешку о светосавском говору Г. Д-р Јов. Цвијића: „0 научном раду и нашем Уни-