Дело

122 Д Е Л 0 амонијачних соли, озона, водонпксупероксида, а у најновије доба уверилп смо се и у присутност тако званих племенитих гасова: аргона, хелијума и др., и проучили смо у њему и безбројне микроорганизме, који су узрок врењу, труљењу и великом броју болештина. — Па и то још није све. Ми смо сада у стању да, кад год нам сеусхте, сазнамо и то, колико од тих састојака има у ваздуху, као и још много што шта друго о њему. Стари су мислили да се ваздух може претварати у воду, а вода у земљу, и обратно. — Такве заблуде долазиле су отуда што су они, посматрајући честе појаве кондензовања водене паре у воду, погрешно схватили суштину, верујући да се то ваздух претвара у воду. — Кад су још видели да после искуване воде увек остаје у судовима чврста маса, довољно им је било па да закључе да се и вода може претваратн у земљу. Данашњи научари начисто су с тим, да је водена пара само друго агрегатно стање воде, као што је и сам лед, и кад су проучили узроке нромене агрегатних стања, упптали су се: могу ли се и сва остала тела јављати у сва трп агрегатна облика, т. ј. у чврстом, течном и гасном стању. Прво су пали на мисао, да ће од гасова добити течности кад би гасове јако расхладили, па су онда покушавали то исто компримовањем (сабијањем у јаке металне судове). Негде су успели, али код многих гасова нису добнли жељене ресултате, и ако су често употребљавали н притиске од преко 3000 атмосфера. II онда су гасове поделили у две групе: на гасове који се могу претваратн у течности, и перманентне, то то јест такве, који ни под највећим притисцима не пређоше у течно стање. Тек кад је Andrews, (1871.), скренуо пажњу на однос између температуре и нрнтиска, успело се да се убрзо и пермаментни гасови, огласе за непермаментне, или, боље рећи, да се сви гасови иретварају у течности, а многи чак и у чврста тела. Дакле, само снижавање температуре, или само појачавање притнска не значе много у овој прилици; тек кад се јецновремено и температура снижава, и притисак увећава, може се увек доћи до течних гасова. Границе на којима се то постиже назвате су крптичне температуре и крптични притисци. Тако је за угљену киселину нађено да је критична температура -f ЗГ0°, са критичним притиском од 73 атмосфере; а за кисеоник и азот добивени су бројеви: — 118-8°, са 50-8 атм., и — 146°, са 35 атм.