Дело

'20 Л Е Л 0 гађало, хптам, и данас, да Вам доставим, да сам примпо ппсмо, којим ме је Ваша Светлос-т почаствовала преко господина кључара, који је ту скоро приспео у Београд. Са пуно.лг радошћу одао сам хвалу Свевпшњему, којн је у здрављу одржао Вашу Преузвишеност, као и будућег поглавара п с-пасптеља делога народа, а уз помоћ и силу свееплног самодршца рускога народа, чпје оружје да буде на векп непобедно п надмоћно над свпма непријатељпма његовпм. Вршећи дужност с нупим осећајпма, достављам знању Ваше Прееветлоетп — да се, пос-ле освајања Београда и покол.а толикнх неверних, — као што сам Вам у свом прошлом тшсму оппсао — еаетала скупштина, у којој је нретрес-ано које место треба сада понајвише напастп са већом војном с-нагом. Сазнао еам наредбу и впс-оку жељу Његовог Величанс-тва Пмиератора да неопходна потреба захтева да се спустимо у Крајпну, како бн се могли еастати, јер нам то налажу наши интересп, и да се снабдемо храном која нам је потребна. По једногласном решењу екупштинском, наименован је госнадар Миленко да пође к Поречу и да све што је потребно за ту војну спремн, а уједно да се п остада војска снабде. Наш врховни вођа, Кара-Ђорђе, решио се да оде и узме управу, те да сам предводи. Према постојећем стању, достављено нам је да се војска из Босне спустила према реци Дрини и да је један део ге војске ушао у Ужнце, а ос-тала се зауставила на Дринн, п заузела све прелазе, да би спречпла прелаз наше војске у Босну, те да не бн могли покренутп хришћанско становншптво * против Турске. Многн Хришћани пали су од ножа непрпјатељеког. Те су вестн учпниле да се војни план пзменн, а Вожд се решно да пође с доста јаком војном сплом ка Ужицу, нреиоручујућп Миленку да иде ка Крајинп, што, мислим да је већ и пзвршио. За то време приспео је господнн кључар Манолеки н саoimiTifo нам, а као носнлац званичнпх иисама уверио и усмено, вис-оку п непоколебљпву жел.у и заповест Русије да сиђемо у Неготин н Фетислам (Кладово), и да, под заштитом Гвевпшњега, заузмемо Крајину. Одмах је господар Младен, управник Београда, неограничено овлашћен од нашега Вожда, иисао Мнленку да изврши заповести које смо добпли, н наредпо да пође п друга војска и ујединн се са војском која је веК тамо