Дело

ОДНОСИ КАРА-ЋОРЂЕВИ II МИЛОШЕВИ 21 пошла, те да буде повелики број људи, када се те две војске споје. Али, сумњам, Господару, да he се с-пајање те војске Mohii извршити пре него вн добијете ово писмо. Ту моју сумњу потврђују данас добивене вести да је само један део војске ушао у Крајину, и да је посекао неке Турке по селима. Међу тим, тамошње прилике унеле су у војску растројство, јер нису нашли хране, коју су журно очекивали. Онн који су нмали мању количнну хране, кад су пошли нису могли понети више од половпне колнко им прппада, пошто су половину морали оставпти евојим домовима, па су се надали кад стигну у Крајнну да he наћн довољно хране, али с-у се преварили у нади и палп у очајање, те he бити приморанн да се врате кућама, ако се благовремено одавде не пошаље храна за њих и за коње, јер ни сена немају. Кад нам је та вест стигла, бацила нас је у највећу брнгу, незнајући шта греба да радимо. Нагнанн хитном потребом ус-уђујемо се, Гос-подару, обратити твојој дарежљивости и мнлосрђу, и молити да нам госиодин кључар буде у помоћи п да довољно хране из благајне Ваше Прес-ветлости. Нами је довољно позната издашност и великодушност Ваша, као и симпатије које гајнте према народу, а нарочито за оне који су у невољи, па зато п не сумњамо. II доис-та, господин кључар дао нам је, у име Ваше Прес-ветлости, сто хпљада ока брашна н толико јечма. Сам је нашао трговца, који је већ почео да товари и шаље у Пореч. Сређни, пгго смо удоетојенп таквом милошћу, одмах смо све то доставшш, нарочитим вес-ником Мпленком, Хрпшћанима у Крајини, е да бпсмо пх охрабрилн и уверени смо да ће, ако Бог хоће, много благодети дожпвети. Независно од тога, наређено је и другој нахији да оде у помоћ тој војсцп. Надамо се да ће за кратко време невернн битп опседнути у Видину, који ћемо срушптп, као што су некада зидови града Лерине срушени бнлн, чим стпгне моћна н непобедна руека флота. II сама појава флоге довољна је да се побуне свн хришћански народи против турске државе и да збаце тешкн јарам, под којим се налазе. Све што вам достављам потврђује се делима. Још док су Руси били с оне стране Дунава, Хришћанн, до саме Софије, били су готовп да их дочекају у наручја. Пзмеђу њнх већ су се многи побунплп и шаљу нам сво.је пуномоћнике, тражећн оружја н џебане. У Босни је исто расположење.