Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 2 * i Осим тога, као што сам п пре рекао, та је приповетка остала у нас усамљена, без даљег дејства и она је пуна несумњиво књижевних момената (не само име Оливе, но и „краљ од Кастиљев и многе друге ситнице), да се у њен популарни карактер може сумњати при чему свакојако треба иматп на уму, да је „Олнва“ талијанска, понуларног извора (Гоф, 1. с. р. 33). Треба само нматп на уму како је пок. Руварац ушао у траг једном тобож популарном предању, којем је у нстини била извор једна Суботићева епска песма („Акмечетска звезда* — ако се добро сећам.) Могућност да су они моменти које др. Гоф сматра за књпжевне ушли у популарне приповетке такођер се не оснива на голој претпоставци, но изводи из Факта да су дотпчна књижевна дела као Belle Helene и ‘•Миракули1* заиста била нопуларна п ушла у народну лектпру. Све је то са свим друкчпје код леринске приповетке напрема Манекини. Гола је претпоставка да је ,Манекина“ била донета Србима, још голија да је она икад ушла у популарну лектиру, јер Херппн се у немачкој популарној версији знатно разликује, кб што смо видели, од Гоманоарове „Манекине.* Једини моменат лерин. приповетке који би се ио Гофу могао сматрати као књижевног порекла — спаљење супститута — таки је да ни он не би могао доћп непосредно из Манекине, јер је -са свим друкчији у леринској * приповени! но из са свим других извора. а свакојако не непосредно из неког књижевног дела. Ако ћемо, дакле, да останемо у границама науке морамо за леринску нриповетку ово закључитп: да је она популарног карактера и извора, да се вероватно из општпх, заједнпчких мотива ове теме — развила у нас, директном традпцијом прешла из Средњег Века у Новп и очувала се до данас, претрпнвши измена и, можда у једном моменту -— снаљењу супстптута — претрпивши посредно утицај неке књижевне версије. Ни са једном од књижевних версија. па ни са „Манекином* нема она таке блиске u карактеристичне сличности да би се у њено популарно биће могло сумњати и да би бпло потребно претпостављати, изузетно за њу целу, књпжевно порекло. Она је чак много популарнијег карактера од обе заиадно-европске популарне версије, блиске Манекини, и од млађе, каталанске и од старије, Емарее. Један од многих недостатака г. Поповићеве студнје је да узгред споменем, и тај што проучавајући нашу популарну приноветку није проучпо и те две западно-европске популарне версије. једна задаћа која се човеку сама намеће. Све пак што је г. Поповпћ претпостављао о утицају леринске