Дело

'278 Д Е Л 0 приповетке на целокупну народну традицију, на развитак народних. ириповедака раштрканих по цел.ом Српству — нема никакве научне подлоге ни вредности. Но ире тога морамо се осврнути и на тему г. Поповпћа о „Миракулима* и Агапију н о њиховем утицају на постанак народних приноведака. Ту је г. Поповић одма „стао на сигурно земљиште.“ Пошто у нас има писаних споменика тога типа из XVI и XVII века — (дакле нису потребни ни споменици из Средњег Века, г. Поповпћу?) — за њега је очевидно да мора бпти онпх нриповедака које су из тих књижевних дела поста1е“ н да је r.ieua приповетка која се у њима налази морала прећи и у народне приповетке* (р. 94 и 95). II у свом одговору г. Поиовпћ скромно примећује да је он то и доказао и ноносно ме пита: „Зар то нпје црно на бело у књпзи доказано?“ (С. К. Гл. 940). Ја сам се научио бити скептичан и према доказима јачих аукторнтета но што је г. Поповић, а носле свега што сам досад изнео о доказима r. П-а, мислим да могу и у овој нрилици бити скептичан. Пре свега ја ћу навести, што г. Поповић пропушта учинитн, да су „Миракули“ бнли веома популарни, заиста ушли у нопуларну лектиру. Тиме њихов утицај на усмену традицију постаје могућнији и вероватнији. Али ту одма долази једеа важна ствар, наиме: и талијански „Миракули“, из којих су постали и наши Миракулн и Агапије јесу популарнег карактера, и они се оснивају на усмено.ј традицији. Сишије изрично каже: Ја не сумњам да је прпноветка у Миракулима састављева нрема усменој традицији (apres ia tradition orale, p. LI). Осим тога Dr. Гоф сматра „Живот Офе I“. тај најстарији записани споменик ове нриповетке као могућни извор „и ако не једини“ за „Миракула“. А Сишије који Офу сматра поред Миракула као јединог чистог иреставника тииа испосника, каже да је у њему, Офи le caractere populaire tres marque (популарни карактер врло изражен —• р. LXXI\'.). Дак.1е извор ових дела па у главпом и карактер њихов јесте популаран. Према томе се књижевни постанак иопуларних ириповедака ове групе не може тако сигурно изводити као што се чпни г. Поповићу. Увек се мора имати на уму: Нису ли се наше иопуларне приповетке које испитујемо могле развити било из истих оспова било већ из готових популарних нриповедака стравих, из којих су и поникла наведена књижевна дела. Због тешкоће да се књижевни моменти одвоје од популарних тешко је овде утврдити књижевне утицаје. Сличности би према писаном тексту морале бити Фрапангне па да се угврди директан утицај писане версије на усмену.