Дело

306 Д Е Л 0 хије: те he подупирати свом снагом и настојање браће Словенаца, да се и словенске земље овому државному тијелу прикупе.“ — Друга тачка програма утврђује државну самосталност, на тај начин (по првој тачци) створене Велике Хрватске, у свим гранама народнога живота н диобу законодавне власти са круном; на челу парламентарне владе стоји бан. — Tpeha тачка програма говори о пословима, који су заједнички цијелој монархији, а којп потичу из „прагматичке санкције“ и које he „краљевина Хрватска рјешавати равноправно Угарској, са осталим земљама Његова Величанства.“ — Програм повјерава изведење свега овога сплног програма егзекутивном одбору. II ако том одбору није стављепо на расположење ни неколико милиона војппка ни неколико милијарда круна, допуштено му је ипак да за извађање тог програма прими у своје коло и друге отаџбенике, ако и нијесу чланови двију опозиционпх странака. Овај нрограм на длаку је једнак програму поповског хрватског клуба на Приморју од год. 1892. Ни у загребачком, ни у задарском програму нема мјеста Србима. У то доба, а по тим програмнма^ Срба није било или их барем није морало бити ни у Хрватској, ни у Славонпји, ни ua Ириморју, па нп у Босни, ни у Херцеговини; у опште нигдје, куд се простирала снага државног права и народног начела хрватских програма из Загреба и Задра. Два програма слажу се у главним тачкама: нема Срба и треба подигнути Велику Хрватску. Програми нијесу ннгдје рекли, како he се уништити сви они силни Срби по тим земљама. Нијесу казали, ни како he се ни чим he се основати Велнка Хрватска. У Загребу и у Задру оснивала се Велика Хрватска крилатим ријечима и папирнатим нрограмима. Да се та Хрватска што прије подигне, наставили су се на Приморју јуриши на чисто српске општине, -и на онштине, које нијесу хтјеле да буду само хрватске. Послије освајања Котора и узалудног јуриша на Книн, дошла је на ред српска општина у Обровцу и Дубровник. У Обровцу јуришали су, као обично у таквим насртајима, у нрвом реду чиновници; овога пута били су одвојили судбени чиновници. Није им ништа помогло, јер је оиштннаостала у српским рукама. 0 тим изборима у Обровцу Српски Глас донио је у бр. 20. од год. 1894. опширних вијести, које су завршене ријечима: „Агитација под водством судбених чиновника прешлаје сваку границу угледа и пристојности.“