Дело

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 307 Једнаки углед и једнака пристојност владали су у исто доба у Дубровнику. Тамо су Хрвати употребили сав апарат, и државни и свој, да отму дубровачку општину. Странка, која није хтјела да буде хрватска, побиједила је и овога пута. Као и год. 1890., Српски Глас поздравио је ове изборе, као српску побједу. У истом броју, у коме је јављао о угледу и пристојно•сти при изборима у Обровцу, Српски Глас штампао је чланак Слава Дубровнику!, у коме је казао ово: „Овако ми можемо поздравити свршетак општинских избора у Добровнику, од срца искрено п високо уздигнута чела. Борба и свршетак избора створили су нам велико задовољство. Ове изборе ми нећемо посматрати са нашег народног становништа. За петнаест дугијех година ми смо то своје народно становиште назначили на све могуће начине, и дјелом и бесједом. Хрвати нас нијесу хтјели разумјети и неће да нас разумпју. Шта ћемо им ми? „Ено и пошљедњег програма несједпњене опозиције, који за њих важи и данас, пошто им се сједињење развргло. Хрватски политичари узели су за темељ своме политичко-народноме програму негацију српске народности. Покрај овакијех програма н дјела у духу тијех програма. нас само огорчење обузимље на притворне чланке о Словенству, какви се у Народном Листу пишу, иарочито за ове опћинске изборе у Дубровнику. С тога за данас ми га уклањамо испред очију, јер је ово за нас дан радости. „У Дубровнику и његовој околици унесена је у прости пук така вјерска ватра, какве је не гледамо нигдје у Европи. У листу хрватскоме објављено је пуку, нека се угледа у старе Дубровчане, који православнијем Србима нијесу давали, тобоже, приступа у свој град. Проповиједало се бирачима и пуку, да неће бити сахрањени, да неће бити укопани по обреду своје католичке цркве, те небескога раја неће видјети, даду ли свој глас за Влаха! Влах — то је било изборно гесло хрватске странке, и ако се ти Власи, хи православни Срби, не намећу у опћину (у ствари има их најмање међу изабраним впјећницима), те ишчезавају у огромној већини католичкој! Али пуку су приказани као Власп или као људи продани Власима и Срби католичке вјере, који српску странку предводе, и католици автономаши, све људи богати, независни, учени, поштени, који су обновили стару славу Дубровника стварањем споменика Гунду. 20*