Дело

314 Д Е Л 0 светој ријечи самог хрватског краља. Која влада смије не штовати уговоре, законе и свету краљеву ријеч? „Ни са уставнога становишта не појмимо владу, која не би дала заступницима народа да слободно кажу шта мисле и желе. Зар каква војничка влада, влада којој је на челу војник? Али нека и тај војник зна, да у сабору не вриједе Befehl-n, да саборница није касарна. Завршићу тврдим увјерењем, да ће цијела кућа гласовати прешност и не сумњам о онима, који се Хрвати кажу; него сам сталан, да и они, који су противни здружењу, желе о њему проговорити. Предлажем, да се прими прешност и да се одмах пређе на прво читање." Сабор је великом већином примио прешност предлога. За то гласовали су сви хрватски носланици. У истој сједници сабора далматинског прешло се на прво читање предлога о адреси. II тада се догоди, чему се најмање могли надати Срби. И ако се Беч и Задар не би ни најмање препали, да је далматинскн сабор примио иоповски предлог о адресу, протнв предложеног предлога предузела је влада, што је могла. Могла је много, па је и успјела. Хрватска народна странка, која је у сабору имала апсолутну већпну, жнвјела је од милости владине. Влада је за њу од Срба и автономаша отимала општине и посланичке мандате. Даривала их је Хрватима и људима хрватске народне стране. Као што их је Хрватпма даривала, могла им је све то лако и одузетп. На Приморју, као и свугдје у Аустрији, велики је чиновничкп апарат. II свештеницп, свпх вјера. нијесу друго, него аустријски чиновннци. Народна свијест није онолико б.удна, колико би могла да буде. Влада може, хоће ли само, да успије скоро свугдје, како хоће и колико хоће. То су врло добро знали прваци хрватске народне странке. Знали су, да ни у Бечу ни у Задру не би радо видјели, да далматински сабор прими адресу, којом би се тражило сједињење Приморја са Хрватском и Славонијом. Требало је наћи неки средњн пут. Тај се и нашао. Кад се почело претресати о поповском предлогу адресе, вођа хрватске народне странке Клајић држао је овај кратак, ати за ондашње прилике врло значајни говор: „Године 1877. од већине народне странке овога сабора био је постављен предлог, да се Њег. Величанству изашаље нрепонизна адреса и било је једном одбору наложено, да ту адресу састави. Тај је одбор извршио своју задаћу и извјешће је нре-