Дело

ДВАДЕСЕТ ГОДННА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 313 адреса је худе cpehe у далматинском сабору. Да не спомињем старије доба, споменућу само лањско засједање. Одмах у првом нашем састанку ја сам лани на име хрватскога клуба положио на предсједнички сто адресу за здружење. Тада не предложих прешност, јер се уздали, да he барем на прво читање изаћи без отезања; мислили да he и господин иредсједник признати важност предмета, пак да ће га забиљежити у дневни ред прије толиких ситница и шушкарија; ухвали се, да he саборска већина присилити предсједника, да обавља предсједничку задаћу барем прама жељи већине. Залуд наша ухвања, били смо наивни; адреса се помолила у зору засједања, али се опет не појавила, него на сами сумрак. Не мари, опет ми се уздамо да ће до расправе доћи, јер се и сама већина приказала као да је склона адреси, кад је гласовала да се она изручи нарочитом одбору, а да овај на сабор је изнесе кроз 24 сата. Опет се у нама порађа ухвање, али и ово малаксало сутра дан, кад угледасмо други дневни ред и у њем нанизано свакојаких предлога, па доста и шупљих, а јадна адреса при дну закопана под хрпом картушина. Премећу се те картушине, износе се и предлози, којп на дневном реду нису били, рјешавају се на брзу руку, као да нас неки злодух гони. „Бто напокон ред и па адресу, али као гром из ведра неба владин човјек из своје торбице Еади лист и јавља, да је оно тескера, која заступнике запраћа кући. Ко је свему томе крив? Ко је судјеловао спроводу и гробу адресе? Нећу све да кажем што знам, али не смијем премучати један сами глас. Опћи је глас био, да влада неће, а да се о адреси проговори. Кад би то истнна била, ја бих рекао, да је кукавна она влада, која не смије ни чути, да се о здружењу расправља. Ако влада има и мало срца, нека намјесник те владе изађе на поље; нека дође ондје за оним празним столом, па нека нам каже у брк, за што влада неће здружења Далмације са мајком Хрватском? За што се он крије, за што из саборнице бјежи? Влада, која би сметела нама заступницима да питамо здружење, која би нам сметала да свој глас нзнесемо пред пријестаље нашега краља, била би јоште непокорна законпма; па још више, била би непокорна краљу и нелојална. У законима, у уговорима између хрватскога народа и краља има темеља наше право на сједињење и на уједињење хрватскога народа, има темеља у