Дело

312 Д Е Л О је поднесед сабору почетком 1894. и који је тада закопан. Чисти клуб био је овога пута, год. 1895., старији и, по томе, искуснији. Подносећи предлог адресе, тражио је, да се прогласи прешннм и да се одмах пређе на прво читање. То тражење оправдао је један предлагач, поп, овим говором: „Образложићу ирешност, којом мој нравашки клуб тражи, да се одмах данас пређе на прво читање адресе, приказане од мене и од мојих другова. Први разлог, скојега.се какав предмет смије препоручити на прешност, јест сама важност предмета. А сада какво питање на далматпнском еабору може бити важније од онога здружења Далмације са Хрватском? Не ради се о каквом побољшању економних невоља, не ради се о каквом правилнику нитп о каквој поправи и управи; то су ситнаријенапрам великом питању о уједињењу народа. Код доједнога народа на свијету, иа и код хрватскога главно је питање, да се народ уједини, да постане по том независан од другпх народа, слободан п чврст у својој кућн. Без уједињења народ не оистоји, неуједињен он робује туђпну. С тога цио хрватски народ вани за уједињањем, то му је најживља жеља у срцу, из д.уше до једном неноквареном Хрвату истиче глас за уједињење. „Него ни важност предмета није сами увјет за његову прешност. Треба да је предмет прост, незамршен, доједном заступнику добро нозпат. А куд иростијега и нознатијега предмета до онога о здружењу Далмације са Хрватском? Ово је питање старије, него је и сам далматинскп сабор: прије него се сабор отворио на здружење је замислио. Краљ и поруке нам послао, да се о здружењу договарамо. Ево трећина је вијека измакла од кад се о здружењу мисли, говори и ппше; говори у сабору и ван сабора на доједном састанку отацбеника; пише у књигама и у новинама; пзнило се и расправило се на дуго и ширеко о свим разлозим овог пнтања, тако да ни најмлађи наш политичар није боље обавијештен о икаквом питању, него ли је о овом, те свакн од нас на прсте зна што се за здружење може рећи п што се проти здружењу каже. Нећемо се, дакле, пренаглити нити икоме криво учинити, станемо ли одмах данас расирављати о адреси. „Што сам до сада казао, задоста је на онравдање предложене прешпости. Али има још један практичан разлог, ради којега дужни смо не одгађати ову расправу. Од много година