Дело

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 311 српске аманете прије нас и без нас. Тако су они по свом чистом народном осјећају поздравили највећом љубављу почетак и наставак рада овога листа и обраћали му се увијек највећијем повјерењем. Али, колико то њима морамо признатн, опет можемо истакнути, да им је овај лист, колико икоји други, увијек био у помоћи. „Петнаест је година за нама. Гдје смо били онда, а гдје смо данас? Не може се тајити: прилике су за нас врло тешке данас. Прилике су за насу пошљедње вријеме окретале на горе. Али без поклича и сложна одзива не би нас било. А данас ево нас има. Још смо створили увјете за опстанак и напредак. Сад је тако и порећи се не може: сва наша браћа мило и задовољно гледају на српску странку у Далмаиији. А у то задовољство опће можемо и ми сложити свој понос, што смо у овом листу бранили програм српске странке неустрашиво и непоколебљиво, не попуштајући и не узмичући ни за длаку, ни у једноме броју! С тога неки хрватски листови кажу, да им је овај лист најгори и најцрњи између свију српскијех листова, да је он први зачетник српске мисли, у тобоже хрватскијем земљама и с тога, наравно, да би њега требало најприје смакнути. Ови хрватски листови заиста пишу онако, како мисле и осјећају. А та њихова изјава за нас је најбоље свједочанство. „Овако смо почели ми, некада, прпје петнаест година, први или међу првијем, у име .одговора на навале. Навале су настављене и још више заоштрене. Али у томе прихватили су обрану сви Срби. Данас сви Срби једнако мисле и сложно поступају према захтјевима и насртајима са хрватске стране. Доказ су нам све новине српске. Ово је наша наравна, с тога праведна и законита обрана. А бранећи се од овијех насртаја, ми можемо наставити борбу с увјерењем, да радимо и за Хрвате, јер плодови добра дјела на далеко падају. То је била и остаје задаћа овога листа. Наша је задаћа: наша обрана од свију и свакога, па од онијех највише, који нам највише штете наносе. При овој обрани задаћа је још наша: да своју кућу кућимо, о свом напретку радимо и за своју будућност радимо.“ Док се овај чланак писао за СрпскиГлас отворен је далматински сабор. У првој сједници по отварању, 2. (14.) јануара 1895., чисти хрватски клуб поднио је предлог адресе за сједињење Приморја са Хрватском и Славонијом. Предлог адресе није био нов. Преписан је од ријечи до ријечи предлог, којн