Дело

310 Д Е Л 0 јету, купи се војска уредника, помоћника, дописника, у којој не може бити лаких промјена, јер за једннјем војска не стоји. Ми смо, напротив, још раздијељени и рашчупани; ми још војујемо четнички, те велике и трајне заједнице не може бпти, него само истицања. Така је и наша ћуд српска, створена по тијем приликама, а и нашом кривицом подржана. Планемо. па узданемо. Залијећемо се и узмичемо. Подижемо се и падамо. Градимо и разваљујемо. А увијек тражимо нешто ново, као да остали свијет није био у нашем положају и није напредовао сталнијем и озбиљнијем радом... Него, нека о томе буде доста, јер ми знамо од када проклињемо наш^’ неслогу. „Свакако, ми овај наш лист од петнаест година можемо изнијети за углед сталности и трајности, међу нама Србима. За петнаест година написали смо петнаест великпјех књнга. На свакој страници сваке ове књиге налазе се трагови наше честите борбе. Петнаест књига овога лнста то је петнаест свезака историје српскога народа у Далмацнји. Та је историја часна, да с њом можемо бити задовољпи и пред браћом поносни. Овијем програмом обране српске народности у Далмацији и у сусједнијем крајевима мн смо почелп први. За пама •је покренут на пет година дана послије Србобран, истнјем програмом нашијем, а задаћом само географски одређенијом, бива, да брани крајеве наше и народ наш у Хрватској и Славонији, гдје смо ми такођер првијех година храбрили наш народ у развијању српске свијести, У ново доба дошао нам је у помоћ Дубровник. У томе прискакали су нам у помоћ и осталп српски листови, управ сви, и особито најближи нам из уже Угарске, који су се такођер с нама сложили. „Сложили — овако кажемо, јер с почетка бјеше сумња и несугласица. Заиста је тако: нрвијех година ми смо били сами. Али за наш програм ми смо задобили помоћ свију, за наш рад задобили смо признање свију! Охрабрени успјехом ми смо настојали, да свој рад проширимо. Стали смо препоручивати ужу заједницу, бољи споразум свију Срба за обрану свега српскога народа у нашој монархији. Ову нашу тежњу нијесмо довели крају, како смо замислили. Али су нам се симпатично одазвали сви српскп листови свију странака. „0 Боснп и Херцеговини нећемо за дуго говорити. Ми већ знамо, колико су се наша браћа Срби у овијем земљама муке намучили, колико су и крви пролилп за своје народне