Дело

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 309 вјерске мржње међу људе, који једнијем језиком говоре, из једне су куће потекли и стари су им једн}' крсну свијећу палили. Данас постало је несносно наше друштвено живљење, ради ове најгоре пропасти. С тога самога узрока оправдана је ова коалиција двију странака у Дубровнику, српске и автономне. С тога самога узрока ми се можемо радовати њезином успјеху. Треба стати на пут овијем црннјем бездушницима, који тргују вјером и политиком. Треба узбити ову струју дивљаштва, која носи блато у куће, у цркве, у опћине, у саборе. То се може постићи слогом све поштене и независне интелигенције. Дубровник је дао примјер и овај пут. „У Дубровнику најугледнији људи припадају нашој странци или автономној. Вође наше странке су људи одлични по науци, богатству, племству, а при том су махом католици. Покрај њих има још заиста људи исто тако угледнијих, који строго, у политичком значењу, не припадају никаквој странци. Они још живе старом традицијом свога града и у наше би данашње одношаје хтјели унијетн више идеале и најприје слогу. Али баш с тога они нијесу против нас. Они, ови да кажемо неутрални Дубровчани, нијесу спали на то, да у опћинскијем изборима употребе најцрња средства, каква се рађаЈу само у поквареном друштву, као што је потицање вјерскога фанатизма у простоти, оцрњивање личнога поштења и подваљивање политичкијех тежња незаконитијех." У таквој непрестаној и очајној борби наступио је и свршетак године 1894., да се иста борба настави у год. 1895. У пошљедњем броју, 52., год. 1894., Српски Глас у чланку Петнаест година нашега листа прегледао је рад српске странке на Приморју од год. 1880. и овим ријечима: „Овијем бројем навршује се петнаеста година овом нашем листу. То је већ мали јубилеум. Узму ли наши читаоци у руку програм наш, који је изашао у првом броју у јануару 1880., прегледају ли по томе све бројеве свију година до овога данашњега, видјеће опет, ако и то треба, да смо ми овај програм српске странке, договорно утврђен, бранили и развијали озбиљно и поштено. „У великијем народнма генију се гнијезо вије“, каже наш пјесник, а ми бисмо могли исто тако казати, да се у великијем народима могу лако оснивати и велике установе, у које спадају и велики листови. Око једнога великога листа, у великом сви-