Дело

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 317 него сва та пптања, с којима се реклама прави, а мало користе. Жалим, да морам проти вама гласовати и то за то, јер сте с нама радили и овај програм потписали; али за то ћу гласовати проти, јер мислим, да је корисно народу и вама. Нема ништа горега, него народу представљати ствари, које се не могу постићи. Тим се носп у народ агнгација и немир, и одвраћа од онога, што му је за боље. — Господо, радите за побољшати стање народа и у моралном и материјалном смислу: и ту ћу нарафразирати ријечи великог државнпка и родољуба Максима Д’Азеља: „Facciamo gli italiani, е l'Jtalia si fara da se“ — н ми одгајимо свијесне Хрвате, и Хрватска ће постати своја.“ Према овом говору вође хрватске народне странке и према већ утврђеном споразуму, против предлога о адреси за сједињење Прдморја са Хрватском и Славонпјом гласовали су сви хрватски посланицн, осим оних, који су били чланови чистог хрватског клуба. На тај начин, адреса за сједињење у неколпко мјесеци закопана је двапута. Друкчије није ни могло бити. Прилнке на Приморју биле су тада такве, да се није могло озбиљно мпслити и радити о сједпњењу. То гласовање у сабору ипак је изненадило све хрватске новине, а особито оне у Загребу. Првим вијестима, које су брзојавно послане у Загреб, многе хрватске новпне нијесу хтјеле да вјерују. Кад су се касније увјериле, да су те вијести истините, сваки је лист тумачио хрватско гласовање са свог становишта. Далматипски сабор дуго је још расправљао. Попови чистог хрватског клуба употребљавали су сваку згоду да нападају особито иа Србе. Кад се претресао земаљски прорачун у претресима о земаљскпм и државним нрорачунима говори се о свему, а најмање о самом прорачуну — један од тих попова споменуо је и Србију. Рекао је, јасно и гласно, како Србија троши много новаца на Приморју и подржава српску пропаганду. Заборавио је само да каже истину, ]ер да је казао, био би дошао до сасвим противних закључака. На тај говор одговорила је ондашња влада у Биограду. У 32. бр. 1895. службене Српске Новине, ирви пут до тада — а било је много згоднијих и важнијих прилпка, — донијеле су чланчић Болесни мозговн. Успомене ради преносимо главније тачке: