Дело

318 Д Е Л 0 „Ми смо памјерно избегавали, да се у опште дотичемо извјесних појава с једне и с друге стране Велебита, који бацају веома ружну сјенку на онамошње политичке прваке особите врсте. Тп људи, неспособнн да своме народу пруже стварног програма за поспјешни рад иа унапређењу њихове домовине и њиховог народа, узели су, да на освптку двадесетог вијека, по средњевјековном рецепту, распаљују вјерску мржњу и да драже простодушни католички пук против „славо-српских шизматика“ и* „влашког накота“, како из саме братске љубави називају тамошње Србе. Сажаљевајући из дубине душе ову перманентну распру, која не може да водн добру, ми се је нисмо дотицали, не желећи да дајемо повода пкаковим кривим тумачењима, не губећи при томе наду, да ће она а прије а послије ипак морати да легне, јер пароди и државе, у данашње доба, не могу да живе, а камо лп да наиредују од такове политпчке и културне хране, какву данас пружају политнчари из редова Обзора, Хрватске, Народног Л пста и њима сличнпх народннх органа. „II сада не бисмо о томе говорнли, да пзвјесни далматнпски иолитичар, на жалост католпчкн свештенпк, није опет нашао за сходно, да се и сада у далматинско.м сабору закачи за Краљевину Србију. Овај часни господпн, као да је ставио себи у задатак, да кадгод му се то намахне увлачи у дискусију нашу отаџбнну, да је ружипдајој нодмеће интенције, какве сењему згодне чине ради дражења и денунцирања. Он то чини на бирачким зборовима исто тако, у задарској саборници као и у Народном Листу. „Тако је то учпнио и у једној од пошљедњих сједница далматинског земаљског сабора. Поводом, расправе о земаљском школском прорачуну, дотакло се и питање школских читанака, и тај господин није могао ни ту прилику да пропусти, а да не запне за Крал?евину Србију. „Ми држимо, да би већ крајње вријеме било, да се он н његови једномишљеници окану потрзања наше отаџбине у њихову политичку борбу. Како онп то раде, више је но стидно. Краљевина Србија, од како постоји, увијек је била свјесна својих међународних дужности. Краљевина Србија постала је властптом снагом п властитим жртвама, далеко прије, но што се и знало за такве жалосне народне поборнике, као што су часни отац и његови једномишљеници. Краљевина Србија нема