Дело

СЛУЧАЈ ЈОНА ПАНЂИЛЕ ХУМОРЕСКА — БОЖИДАР С. НИК0/1АЈЕВИЋ Те је године, може се рећи, идеја о конфедерацпји балканских народа прославила један мали али значајан триумф. Удаљени од Балканског Полуострва, од својих милих отаџбина, студенти са Балкана осетише се још блискији у далеком Минхену. Покојни Гледстон, да је којом срећом ово видео, јамачно би се заплакао од радости. -Још нам је у свежој успомени дирљиво дружељубље, које владаше међу нама; и данас, када смо прозом живота разбуцани на сто страна, обузме пас извесно топло расположење нри самој номисли. Ннје да се волес.мо, но се нросто жртвовасмо један за другог. Кад Бугарнну понестане новаца, Србин трчи и позајмљује за њега; кад Србина најури газдарица из стана, Грк га прима у свој; кад извршигељ нрода Грку ствари, Румуп му даје своје старе панталоне и капут. Тако смо сложни били и у односу према осталом немачком свету. Ако једнога наљути кројач, онда тога безобразнпка листом сви напусте и остану му за инат дужни; ако књижар откаже љубав, онда се тај мајчин син зажели српске или бугарске отплате; ако гостионичар изврне коме тањир, нека слободно обеси о клин целокупну балканску вересију! Оволику једнодушвост нису Немци нп под Бизмарком показали. Нема сумње да је, поред националне симпатије, допринео томе и политнчки разлог. Шваба је наш заједннчки непрнјатељ, и ми, као синови малих народа, имали смо свету дужност, да му удруженим снагама одолевамо! Маџарски су студенти тек доцније увиделн опасност од продирања германштине на Исток, па су нам и они приступили.