Дело

330 Д Е Л 0 наца на сјајном држању. Сви беху сложни у томе, дајеосветлао образ себи, Румунији и целом Балкану, и да he га швапски суд само за инат осудити. И одиста, немачке судије немогаше савладати свој шовинизам. Чак ни они, који су позвани да деле правду „ни по бабу ни по стричевима“, нису умели да се уздигну над урођеном тесногрудошћу своје расе, него осудише Јона Панђилу на гшаћање свих дугова, и да келнерици Розалији Пец даје 15 М. месечно на име издржавања нејаког Фрица. Ако се не може наплатити, онда да се ухапси п да се после издржане казне протера из Минхена. Балканска конфедерација није се чему бољем ни надала од једнога германског суда, и као што сви беху на чисто са тим, да се овако поступа према Јону Панђили само зато, што је син малога народа, — исто тако су сви одмах увиделн, да њему нема впше опстанка у Немачкој. Још исте вечери скунише толико добровољнога прилога, да је Јон могао првим возом побећи испред германских арамија. Кажу да је сада Јон Панђпла директор сликарске школе у Букурешту и члап румунске Академије Уметности.