Дело

СЕОБА СРБА У ХРВАТСКУ И СЛАВОНИЈУ ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА I. Крајем XVI. века опажа се у свима крајевима српским кретање. Избијају на све стране знаци живота и знацп незадовољства српског са турском владом. Одмах иза пораза турског код Сиска (1593 г.), где изгину велики број турских војника, па и сам паша босански Хасан, излазе на површину нацијоналне тежње српске. Внђенији људи српског народа стуиају у везу са упливним личностима у страним државама и преговарају о заједничкој акцији против Турака. Последица овог покрета и ових преговора је устанак српски у Ванату, Борба око Клиса у Далмацији и устанак војводе Грдана. Но најзнаменитпјп догађај тога времена јесте читав низ српских сеоба са турског земљишта на аустријски део Хрватске и Славоније. Током XVI. столећа, а нарочито после освојења јужног дела Славоније (извршеног иза смрти српског десиота Стефана Берислава г. 1536), учестали су нападаји турски на горњи део Хрватске н Славоније. Овим нападајима опустошени су крајеви, који су били на домаку Турака. Небројена села и засеоци, многе тврђаве и градови лежали су деценијама разорени и напуштени од свију становника. Прн крају XVI. века одлуче аустријске власти, да се користе врењем, које влада у српском народу па да населе Србе у опустошене крајеве и на тај начнн да отежају продирање турских чета. Врховни заповедник славонске границе барон Јован Жигмунд Херберштајн започе 1594. године са Србима договарање о пресељењу. Његови преговори би уродили плодом, јер у јулу т. г. изјави велики број Срба, да ће прећи на аустријско земљиште, те Херберштајн пзвести о овом