Дело

ДЕСЕТ ГОДИНА У МАВРПТАНИЈН ЗбЗ става, него да he у келистан, да походи ојпоја!.. Јесн ли вољан, да штогод пазариш у мене? Беше ужасно сух човек, као изгодан, од онпх за које говораше Цезар, да се највише треба чувати. — Хвала, брате, за сада ми ништа не треба!.. А говорн се да је ојпој тешко болестан? — Лако није, кад човека сало дави! Он би се сада радо са мном мењао. и ако ме је звао „лппсом“! Увек би ме питао: „Зар се још мичеш Липсо?* Сад бих ја, Боже опрости, могао њега запптати; — „Зар још лежиш, Салоња?..“ Збиља, сврати у дућап, само да видиш какве трговпне имам! — Другп пут, притже, сад имам носла! Отпдох чудећи се његовим изразима: „јутрења светлост“ и „правитељства“, као и слободи којом говори о ојпају! Како се упутих ка гостпони, а видех с десна две лепше куће, помислих, да би ту могло бити днкефалско посланство. И заиста неки пролазник потврдп то, те уђох. У првој соби при земљи, затекох неког младог господина, који писаше и којп ме заиита дпкефалскн: — Шта сте хтели? Одговорих му левкадски, ко сам н иснрпчах све онако, како Араб беше сложио. Он ме пон.уди руком да седнем, на, с осмејком поче чисто левкадски: — Ви сте прексиноћ отишли из Ивоније, а од Ротока овамо дошли сте на коњу. Верујте, да сте могли битп задржани, да се то хтело, али то није потреба. Неће 'бити пак, да идете у Агарјонску, послом неким, него нре ће бити, да сте наумили у Нову Левкадију, мавритским пасошем. То је ваша ствар! Ево даћу вам написмено да сте се пријавпли као обвезник. И узе писати, а ја остадох збуњен. Познадох да је Левкађанин Цакош, а његова љубазност и осмејкивање беху ми загонетни. Пошто ми прочита што беше написао, додаде: — Све то комешање доле ио Приморју неће трајати још две недеље. Ја бих вас саветовао, да за то време останете овде, па да се вратите на своје место, и ја вам јамчпм да вас нико питати неће где сте бпли!.. Ја сам Ив Карабаспло, тајник дикефалског посланства. — Ја сам вам, господине, веома захвалан па вашој љуДело књ. 44. 23