Дело

362 Д Е Л 0 утврђују. Ово гтомаже усавршивању моралног характера. Зна се из иекуства, да се 3'беђење и характер у човека обично не мењају после 40. године његова живота. Само тешки ударци „судбине“ и јаки потреси могу у некпх људи ироизвести разуверење и разочарање и могу у неколпко н хар'актер пзменити. — Ну овамо не долазе она политичка уверења и разуверења, о којима свакп дан чптамо у нашим новннама; јер овде нема ни убеђења ни разуверења, него има само неких рачуна материјалне природе, што показује себичност и бесхарактерност. >\ко овакви људи овладају у неком друштву (па .макар то било и друштво ученпх људи), онда ће други људи од њих страдати, а бпће оштећени и општи интереси. Савршени су характери ретки, а морални су геннји још ређи; они се много ређе јавља.ју него научнн, уметнички п техннчки генијп. Моралии се геније јавља један пут у .неколико столећа, као н. пр. Сократ и Исус Христос. Народне се вође одликују јаким моралним харакгером. Човек слаба характера и сумњива владања не може битп прави вођа народнп ни у појединпм политичким партијама. Сваки се човек мења мало по мало \ току свога живота. «. *• И учен човек може променити своје научно уверење после дубљих студија. Али има нешто, 1кча се се сваки човек мора стално иридржавати, а то су морална начела п моралнп закони. Добар и характеран човек не може лако да промени евоје понашање ирема другпм људима; он ће бити добар н у рђавом друнггву, па макар га ово и вређало због тога. Тако нма наставннка, који на крају школске годиие, због недовољног успеха у настави, преге, да ће друге године бити оштрији у оцењивању успеха; па ипак доцније поступају онако исто, као што су ранпје иоступали. Не може човек лако да пзмени своју природу, нарочито у зрелијим годинама, кад су његове навике постале сталне н готово непроменљиве. Морално-характеран човек не може постати осветољубив; он не може ни мрзити ни ирезирати оне људе, који су му учинн.ш неправду; он може само сажаљаватп њихове поступке. Овако поступа нарочпто добар наставник према својим ученицима. Он је увек готов да опрости нанесене му увреде, било од његових другова или од његови^ ученнка и њиховнх роднтеља, н то чини из колегија/Гностн и из љубавп према омладини, коју васпптава. —