Дело

МОГАЛНО ВАСПИТАЊК ПРЕМА ИНТЕЛЕКТУАЛНОМ 361 л oceha ее као понижен нред евојим ученицима, и ако они. може битп, п не опажају његову неспремност и његову збуњеност услед тога. Тако се исто стиди еавестан ученпк, кад доће на исгшт без довољне спреме. Код неуредна наставника неће ни ученици битп уредпи. Наетавник, ко.ји често изостаје од школе, даје у том погледу рђав пример својим ученпцима. У једној вишој школн иокушавало се, да се недолажење на предавања спречи потпиеивањем професора у нарочгггу књигу, и потписивањем ученика на табаку хартије за време предавања. Али то није помогло; јер су неки професори уиисалп своје име у књигу, па ипак ниеу држалн предавања; а присутни су ученици с почетка упиеивали и с-воје одсутне другове, и после су сви одбили угшсивање. То, дакле, није могло поправпти неуредне наставнике и ученпке, а међутим је вређало оне који су били уредни и савесни. Наставнпк, ма у којо.ј врсти школе радио и ма какву научну енрему имао, мора бити и морално-характеран човек. Кад учини какву погрешку обичан човек, њему ее то одбија на незнање н неваспитање, те му ее по нешто и прашта. Алн кад се огреши о мораши закон наставнпк, њему се не прашта, него ее још каже: кад гако раде образованп и учени л>удн. како гек онда раде прости у нешколовани људи. Нико се не може ослободитп од моралне одговорнос-ти у нормалним нриликама. Васпптачи и свештеницп, судије и државници имају на.јвећу моралну одговорност, јер онп имају нарочнту дужност, да раде на моралном и социјалном усаврцшвању народа. Зато они морају тако радити и тако живети, дн се омладина н народ могу угледати на њнх. Морално васпнтање и образовање разума иду, по иравилу, упоредо н заједно. Само у првом детињству иде интелектуално васпитање мало напред, док дете не упозна себе и евоју најближу околину и своје одношаје према другнм људима, и док не сазна, шта је допуштено а шта забрањено, шта је добро а шта зло. Али се у њега рано јавља и алтруистичко осећање, као осећање симпатије, које олакшава развијање моралне свести п морално воље. И морално васпитање и интелектуално ваеинтање завршују се у почегку доба зрелости. После тога долази васпитавање еамога себе у еамосталном раду. „л1овек се учи до смрти” и тече нова иекуетва, и његове се моралне навике све више