Дело

ИЗ ЕИГЛЕСКЕ КЉИЖЕВИОСПТ 395 С његовим гласом расло је и поштовање које му се указивало. Тако му је нуђена два нут част ректора глазговског университега једна чпста и велика почаст. Он је није хтео примити, јер се није могао склонити да држи јаван говор, што је с том почашћу формално скончано. Ипак га университети ннсу оставили без одликовања. 1879. постао је доктор грађанских закона (D. С. L.) кембриџког, а 1886. год. постао је кореспонденг за пностранство у Краљевској Академији. За све то време Браунинг је врло често одлазно у Пталију. Последњи пут 1888. године, бавећи се нарочито у Азолу. У зиму 1889. годпне пређе у Млетке, где је живео у Palazzo Bezzonico, стану с-вога сина, који се одао сликарству (cf.DrPnghe 1. с.). Ту се и разболи и 12 децембра умре. Тело му је пренето у Енглеску н сахрањено у пес-нпчком углу Веетминстерске Лавре (Poets' Comer, Westminster Abbey) где почпвају толики велики песници увенчанп и неувенчани — енглеског народа од Гоуера и Чосера до Тенисна и Браунинга. Од дела из последњих дееетина његова живота, јер он је неуморно све до смрти радио, сиоменућемо даље ова: 1871. године пзашле су његове „Балауетијонове Авантуре“ (Balaustions Adventures), једпа модерна версија Еврипидове „Алкесте.” Из Браунингових етудија јелинеког духа изникла је п Апологија Аристофана 1875, и парафраза Есхилова „Агамемнона" 1877. Сва та дела показују, како Честертн каже, да њихов творац има литературу атинску дословно у малом прсту. 1871. .год. изашла је и његова оштра политичка сатира наперена против Наполеона III „Принц Хоенштил - Швангау, Спаситељ Друштва“, један од многих Браунпнговпх апологетичких монолога, „у којима јунаци бране своју ствар, која се не може бранити", како лепо каже Честертн, п какав је и нрви за тим монолог Фифина на вашару (1872. год.), у којем један култивисан циник, један философеки Дон Жуан пред евојом женом с којом је отишао на вашар и тамо нашао Фифину која га очарава, брани генијално духовито чак и брачно неверство. ГБегова жена да би потврдила оправданост његове теорије, изневери га. Дело је пуно фине ироније и показује бриљантно сву снагу Браунпнгова аналитичког галента. 1878. год. изашла је ..Земља ноћне капе од црвена памука (Red cottons nightcap country).“ To чудно име односп се на Нормандију, где се он једном бавио са Мис Текерејевом,