Дело

Д Е Л 0 89-i разио то у својој безграничној, оштрој сатири спиритизма „Господпн Слуџ — медијум (Mr. Sludge — the medium).“ Јуна 1861. год. умре скоро на пречац жена Враунингова, не могући прежалитп смрт 'своје сестре. Браунинга је та несрећа дубоко потресла. Одмах после сахране напустио је Фиренцу и преко Млетака вратио се у Лондон, где се сав посветио васпитању свога сина. Живео је са својом сестром. За време бављења у Италији написао је Браунинг своје најславније монодраме, које захтевају нарочитог осврта, своје „Људе и жене“ (Men and Womeu), па дубоко религпјозну песму „Бадње Вече“ и „Ускрс“, (Cristsmos-eve und Easter-day), иа „Dramatis personae“ опет оригиналну серију монодрама; збирку лирских песама „Пупољци и шпнкови" (Bells and Pomegranates) и ту је створио п.тан за своје magnum opus, ееенцију своје поезије, своје највеће, најопсежннје п наЈЈ.апиталнпје дело „Нрстен и књига*1 (The Ring and the Book). За једну лиру, купио је у неког старог антиквара галијанског .једну стару књигу, у којој је на латинском био нспричан ток парнице грофа Гвида Францескинија, оптуженог а осуђеног за убиство своје жене Помпилије, у годинн 1668. Мотив тој парници био је тај, што се гроф Гвидо хтео доконати имања свога детета. Ради тога је мучки убио хранитеље своје жене, оптужио своју жену да га вајза са канонпком Капонесакијем, н њу је мучки напао но уваћен, дошао је пред суд и осуђен на смрт решен.ем папе Нноћенгија XII. Браупннгово дело састоји се пз монолога које евако од лнца уплетенпх у ту жалосну, мрачну нарнициу, држи као одбрану иред судом, п у њему је тај нови жанр, који је Браунпнг тако снажно унео у поезију достигао ‘свој крајњи ступањ. То дело је дефинитивно уздигло Брауппнга међу најзнатније песнике енглеске; њпме је он штампајући га 1868. године постао песнпк п за онај свет за који је он, како каже Гос, на двадееесетипе годпне ире тога био само ловек. који се оженио Јелисаветом Баретовом, п ако је тада већ био дао нека од сво.јих капителних дела, ко што смо већ напоменули. Шегов глас н утнцај сад је нагло растао, нарочито када се Росети н с њим сва млађа струја одушевљсно занела за Браунинга. Он је све интензнвнпје чптан, студиран док није 1881. год. још за живота песникова — основано књижевно друштво посвећено нарочито проучавању и коментарисању његових дела.