Дело

ИЗ ЕПГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТП 393 лекаријском (Čhesterton), уверавања претераном бригом и негом своје околине, нарочито свога ода, сваког момента о својој тешкој, неизлечпвој болести. У таком ста.њу дошла је кореспонденција са Браунингом, која је у брзо добила акценте не обичне нежноети. За тим је Браунинг желео да је лично позна и посетио је 1845. године. Браушшг је одма давао своје савете. ЕЗен живот, начнн није никако одобравао. И ако су сви њепи говорилп па и веровали да се она не сме и не може кретати он је баш то иредлагао. Лекари су најзад саветовали да се Јелисавета однесе у Италију. Но отац се није хтео с тим сложнти. Тада Браунинг предложи да је он узме, да се венча с њом и да заједно пду у Игалију. Отац не пристане. Јелисавета онда прими с-авет Браунингов и одбегне из куће очеве, као у каквој позоришној игри пуној мађије. Јелпсавета која је цео век дотле морала лежати на софи. могла је с-ама отићи рано јутром пз куће очеве, венчати се с Браунпнгот и оиет се вратити кући нравећи се као да се ништа није догодило. Кратко време за тим, она је оиет кришом изашла из куће очеве и са Браунингом иобегла у Италију. Оца Јелисаветиног нису они никад више видели, иити би им он то опростио. Створење, које се годинама није смело, нп могло маћи добило је љубављ.у моћ да поред све пажње своје околине побегне само, својим рођеним ногама за својим ерцем. То је било сеитембра 1846. год. У Италији čy Браунингови провели много година срећног, заједничкбг живота. Јелисавета се ту толико оснажила да је могла јахати, правити пешице излете, верати се по бреговима, а Браунинг се није устезао давати одушке свом лнбералном, слободоумном политнчком уверењу и својој великој љубави према Италији, коју он делп са толиким својим великим саплеменицнма. Ту су се они нашли са Ландором, са којим је канда једини Браунинг умео оетати дуже време у пријатељству. Тај апартнп, финп песник н естета, чије „Имагинарне конверзације“ садрже масу најдубљих еететеких опажања што су икад чпњена, бно је ватрен републиканац п страшан, буквално страшан противник Луја Наполеона. Ко је хтео с њим не само говоритн, но уопште на миру проћи морао је пре свега пристати у његове све пре него умерене грдње против Наполеона. — У Италији .се збило н бављење Браунингове жене са сиаритизмом, који је Браунинг омрзнуо тад за цео живот, и из-