Дело

392 Д Е Л 0 облику и са својствено, изразито оригиналним написом : L)ramatic Lyrics. Тим песмама је Браунннг, како лепо примећује Честертн, „открио са свим ново поље поезије и усред тога поља нашао себе“. У тим песмама најбоље, најпзразитије, најоригиналнпје су Браунингове љубавне песме, које се толико разликују од онога, шго се п у најширем значењу разуме под љубавном лириком да ћемо мало доцнпје оппшрније о њима говорптн. 1843. године изашла је његова драма „Повратак Друга11, са мотивом религијозног заноса Истока, за којом је дошла фпна драма „Мрља на Грбу“ (The Blot on the Sentcheon), која ce Дикенсу особито допала. Садржај јој у главнпм нотезима овај. Милдред Трешам, млада девојка коју просп Лорд Мертун прима овога крншом ноћу кроз прозор у своју собу, пре венчања. То сазна њен брат, ал не потпуно тачно, него и не слути да то чпни лорд Мертун, будући муж. Он позива сестру на одговор и мисли да мора раскинути веридбу са Мертуном, када му сесгра на његове прекоре одговори: „А шта, ако бих ја ппак хтела узети Мертуна ?11 шго се њему — брату — учинп страшно бестидно. Ту ноћ он вреба под њеним прозором, у двобоју убпје Мертуна и тек доцкан види кога је убио и схвати да је хтео он да суди где само Бог може судити.11 Драма је пуна ретких песничких лепота и сведочи да је Браунинг умео потнуно владаги тзв. драмском техником старог стила, када је то као уметник сматрао за потребно. То је у главном био књижевни рад Браунннгов ире него што ће доживети најкрупнији догаЦј свога живота, своје познанство, љубав п венчање са Мпс Јелпсаветом Беритовом, један догађај који по фантастичности и нежности својој изгледа као пренет у живот пз какве скоро неверовагне новеле, у којој се слави моћ љубави, кадре да оживи не само душу него п гело. Јелнсавега је онда већ била славна, велика песникиња. „У времену када се миссило да жене треба вино noезије да разблаже до његове најслабије боје,. она је успела да ствара поезију одвећ смелу н снажно обојену. Са њом се опет нојавио у поезији један елеменат, којега у њој није било од последњих дана јелисаветанске епохе11 (Chesterton 1. с.) Браунинг се заинтересовао за њецу поезију иа онда и за њену лнчност. Јелисавета је бпла болесна од детињства. И она и околина њена сматрали је као узету, н није смела никуд маћи нз собе, нити устати са софе. Опкољена отровном атмосфером