Дело

113 ЕНГЛЕСКЕ КЊПЖЕВНОСТП 397 ме је он иошгедео." II том поштедом епасао човека који ће Енглеекој датн Инднју. Тај један велпки моменат могао је литттиттт жпвота једног факторчића, малог чиновчића и учинити да Енглеска ко зна кад и далн у опште добпје Индпју. 1883. годнне пзашла је зонрка лирских песама „Jocoseria", у којој пма неких од његових најлакших иесама, а идуће године „Ferishtah's Funcies“, опет евојс-твено мрачне песме ..енормни проблеми н још енормнпји одговорн о болу, молптвн, судбпни. слободи — везани за најтрошније ситнпце живота, јагоде, орла у лету, иродавца лубеница и т.д. (cf'. Chesterten 1. с.). Трн годпне доцније изашли еу Браунпнговп „Разговори са људима од угледа и значаја у с-воје доба." Ти људи од зна. чаја нису рецпмо, Нанолеон, Шекспир илп тако какве величине, но имена данас- сасвим непозната већинп саме учене публпке, имена као Duniel Bartoli, Charles Avison, Francis Furini и други. Ho баш у том је Браунинг ос-тао веран свом духу. Он је имао чисто с-трает да прославља људе скоро сас-впм заборављене „да највише своје уметничке замисли веже за имена једва познатога" (Chestciton). Као шго је мало час- пстакнуто Браунпнгово везивање најкрупнпјпх проблема за најнезнатније ситннце жпвота, тако да је п са псторпјскпм лпчностпма. он пос-тупао. Много од своје најдубље поезпје он је свезао за име Сордела, једва познатог с-авремешша цара Фридриха II: пеоблем сазнања за Парацелзуса; своје најкрупније мисли о музици не за име Бетовена но за опата Фоглера, сасвим непознатог музичара; дубоке религпјозне мис-ли он меће у уста полудпвљем Калибану из Шекс-ппрове „Буре" и т.д. Браунинг је унео у ноезију оно што је По п Достојевскп унео у новелу, роман .. символику с-птних ствари (symbolism <»f trifles), како се х1естертн гачно и лепо изражава, п сродно том онај универзални значај ма како ситне лпчности. “ „Сваки човек је за њ епитом универзума, с-редиште света", каже Петер у свом есеју о Браушшгу. Душа, особена душа човека њега интересује. За њ је главни пнтерес какве иеторијске цриче у развитку душе, мало је пначе шта вредно студпје (little else is worth study) рекао je Браунпнг сам у предговору ., Сорделу. II као нп један песник после Шекспира он је кроз сву поезију интензпвно проучавао сву разнолпкост људске душе, пли, боље рећи, душе људи.