Дело

404 Д Е Л 0 — А мени се чини да њега квари сиромаштина и невоља. Да пма тај човек ‘2—3000 рубаља, опоравио би се; али откуд да се та сума узме? Растужила га оскудица овог непрнјатеља као његова лична. Габриела га погледа благо. — Да сам ја богат! — уздахну — да ми је да имам бар око сто хиљада — само толико, колико Холша и Чартомељ дају годишњег прихода! Одиста, не бн било у околини ни једног банкрота, нити и једног беспосличара. И не би било рђавих и завидљивих. Они су сви у ствари добри, само су рђаве судбине. — Није гора него што је твоја! — прошапта сестра. — Гора је, јер ја сам сам, а они имају децу; ја сам још уз то чврст н одлучан, а они слаби и памте боља времена. Њима је потребна помоћ, сламка спасења, а у друштву заузимају угледнија места него ја, мравак ситан! У том тренутку уђе неко у другу собу, која je била у исто време и канцеларпја домаћинова. — Ко је то? — викну Гжимала. — Ја сам, господине, Копко! — одговори сетно Копко. — Ходи овамо и причај, што си дошао. Копко уђе и дубоко се иоклони. — То истина и није мој посао, али кад сам чуо, иомислио сам, да вам може добро доћи. У чартомељској шумн нродају храстовину .— под условом да се односи одмах и ноћу. Кола два златника!1 — А ко то продаје? — Тамошњи настојник, шурак Бутнера холшанског! — Та ти лупеташ, старче! Кнез ми је сам говорио, да Бутнер тога новог настојнпка из Чартомља још и не познаје. — Њему је у интересу да тако нрпча, зато и прича! А зар ће кнез видети и чути, како се они љубе у њушке и зову .један другога но имену. Онп су само рођаци, али краду ортачки као браћа. Уосталом, ко тамо води рачуна о кпезу! Кад су се људи уверили, да је ou већи магарац него и онај пре њега, ппко га сад п не спомиње. Кнез је Бутнер! Ето сад Бутнер са шураком продаје растовину. Можда бисте купили? Кола 1 Два пољска златника = 30 копјејака = око 0'80 дип. Пр.