Дело

П Л А В II 405 су сад на тргу слободна — за час бисмо превукли кући, а после зарадили грош на грош. Копко је увек говорио „наш“ и „ми“, кад се тицало Гжималиних иослова. — Та ти си нолудео старче! Па то је очевидна крађа. Уместо да купујем, одмах ћу известити кнеза. — А зар ће вам кнез поверовати, господине? Рећи ће само Бутнеру, а овај ће лупеж изврдати и ето ти један непријатељ више. А храстовину ће куппти неко други! — Боже мој, шта се тамо ради! То је ираво иропадање! — Није. господине. Биће доста Холше за све њих. Ти новци и иначе никоме од наших не чине добра — одлазе у иностранство. Сасвим је свеједно, хоће ли отићи у Немачку или даље, као што је свеједно, хоће ли их кнезрасточити наљубазнице, или ће за њих Шваба кугшти у својој земљи другу овакву Холшу. На овај логичан закључак Гжимала није умео ништа рећи; Габриела је цртала арабеске по столу. ножем за сечење хартије. — 0 дрвшиа треба мислити, господине. Јеврејима Бутнер неће продати, јер их мрзи, а од Пољака само би Хруцки желео, али му нико неће новце позајмити. — Копко, рекао сам ти, да је то злочинство; зашто се опет враћаш на ту ствар? Боље реци, шта има тамо ново? Копко је радио на имању Гжималпног таста. — Све је добро, само дођите ви тамо. Прекјуче је дошао млади господин Виктор, а данас је већ купио два коња за кола и храни их нашим овсем. И кочијаша је најмио, па јури као да нас п нема. Овас је ове године мало родио! • — Добро, доћи ћу! — суморно прогунђа Гжимала! Копко нодиже главу и злобно се насмеши. Последње су га речи веома расположиле. — Јесте ли чули да је ономадне у Подлипју изгорела кнежева коњушница и четрдесет Комада из ергеле? То као у знак растанка, јер чујем, да ће ићи у Париз ио -неку прекоморску краљевску кћер да је доведе за жену. — Сиромах кнез! — уздахну Гжимала. — Што га жалите, господине? — јетко узвикну Копко. Габриела подиже главу и умеша у разговор свој благн глас. — Копко! Кад би кнез знао, какве се прљаве ствари и неправде чпне у његово име, он би својом Холшом сваку неправду платио. Али он не зна и не разуме, зато га мој брат жали.