Дело

П Л А В И 409 Веровала је да he тај њен идеал бити велики и сјајан, а он је постао мали и обичан; да he радити и мислити, а он је живео не мислећи — и бпо је сада младић који је обећавао да ће битп лутка беспосличар и роб празних формалности без садржине п вредности, исто онако као и сви они господичићи, које негда виђала у Холши. Габриња није никад лудовала — волела је — и сада мислећи о ономе, који ју је стао младости и личне среће, оплемењена годинама и радом и дозрела, није осећала бол што је изгубила срце, већ ју је болела пропаст човека. Јер тај човек — то је био њен Леон — па ипак су га пљували с правом... Врата се нагло отворише. Девојка скочи, пробуђена изненада из својих сањарија. Збуњен, грицкајући бркове и обрћући у рукама неку хартију, стајао је крај ње брат. — Знаш, ко је дошао? — Можда Г. Михаило. — Никодије Хруцки ! — Он! — рече кратко и презриво. — Шта хоће он? Ваљда не новце? — Баш новце: Помисли само: две рате порезе неисплаћене, жена болесна: а и он сам као с крста скпнут! Јесам ти говорио! Томе човеку треба мало помоћи, па ће испливати! Ако му се не помогне — пропашће.... није он сам, има и четворо деце! Нема смисла да му се не помогне. Гжимала је то говорпо брзо, плахо, бојећи се, да му сестра коју је у свему слушао, јасним доказима не поквари план. Али она, после кратког размишљања, само упита: — А где ћеш узети новце? — Новци нису потребни. Хруцки не тражи, толико већ само да му издам меницу на три хтљаде рубаља. — То је горе него да му даш у готову. Не знаш у чије ће руке доћи и када ће бити рок плаћању. — А како би могао Хруцки да не одржи реч! Уосталом имаћу новаца. Код таста сам уложио својих 1500 рубаља, а хиљаду имам код људи. Чим продаду жито, вратиће ми. Видиш, да само он није Хруцки; али и њега ће те две три хиљаде подићи. Одиста, не може се одбити. Габриња устаде и метнувши руке на његова рамена сузним је-очима гледала у њега.