Дело

408 Д Е Л 0 Она га нежно загрли. Осетила је и други бол, душу братску, па га стишавала и тешила. Од тога тренутка бол јој је био лакши, срце се прибило уз брата, живот је нашао цпљ! Тај су савез године учврстиле. Мислили су заједно, радили заједно, и разумевали се без речи, били су готово једна душа. Савез овај није прекинула женидба Гжималина, а учвршћивала га је свака патња, коју су поднели, уздизала га је свака борба. Такмнчили су се у раду, у издржљивости и угушивању људских патњи. Девојка је била издржљивија и мирнија, човек слабији и пламенији. У осталом, имали су исте циљеве, исте идеале, чак и исте симпатије и антипатије. Много је њих за то време волело Габрињу. Нудили су јој диван живот, положај, мир и мање или више искрена осећања. Много је пута увредила људе, и учинила, да је омрзну; али јој никад није долазила мисао да остави своју љубав и брата. Љубав је њена била сан, а брат је много пута молио, да због њега не пропушта у лудо године и срећу своју; али она би увек кад би јој се у.казало на године, презриво одмахнула руком, а кад би јој споменули срећу, она би се насмешила благим осмејком, који је говорио: „Срећа, то је душевно спокојство“ и остајала би и даље у Хубину. У то се деси она драма у Холши. Овај случај дотера у гнездо онога, који је био отишао да се никад не врати. Људи у велико почеше о њему говорити и тада је и Габриња помислила на њ. Из његовог иисма само је једну мисао извадила: „Молим вас, немојте ме презирати.“ Та га је молба негда спасла у срцу њеном рањеном; а сад је учинила, да му искрено зажели добра. Тај кнез сада није био њен идеал, већ бедан, болестан, усамљен и тужан човек, кога је волела. Кад га је наједанпут спазила пред собом, видела је, да он више пати; кад је чула његову мисао, осетила је према њему поштовање и пожалила га можда само она на свету. Отада је заволела мнсао на њега. Та је мисао била тужна и горка. Узрок овој тузи није било осећање, да тај, кога воли, никад, њен не може бити; не обмана осећања — него обмана вере и наде.