Дело

X Р 0 Н II К А 417 које нам пружа о Шекспиру, у страшно великој несразмерн према њеној дебљини и множини страна — налази се тај „лист“, како га Рели назива, о Шекснировом огромном знању. За примере које Брандес у потврду тог листа цитира каже Рели: многи у вароши одрастао деран зна све то и још више. Још ти примери су наведени јер су, у главном тачни. 0 Шекспировим заблудама (грешкама) моглоби се дужепричати.“ (р. 37). И то је несумњиво тачно као што је тачно и то да је не један од његових савременика, и осим Бен Џонсна који је у пуној свести своје учене надмоћности с лаком иронијом говорио о Шекспирову знању, „мало латинског и нимало грчког,“ имао солидније знање но Шекспир, и ако се ци код једног не осећа као код њега она моћ права генија по којој он зна све (omniscience of Sh. — Gosse), и која се никаквим читањем и учењем не може стећи. II баш зато што су енглеским шекспиролозима дела његових савременика добро позната била у самом почетку литерарног васкрса Шекспирова — могла је енглеска критика остати ослобођена од многих и многих заблуда, и може и данас да надмаши све друге у правичности суда о том великом добу. Јер схватити једнога писца, ма како он велик, изузетан био, у његовој индивидуалности изниклој из погодаба његова доба пут је много правилнијем крнтицизму, но га посматрати ма са ког општијег гледишта. Дивећи се титанској величпнн његова генија, многима је немогућно било видети мале, ситне особине његове и све је на њему изгледало огромно, необично. Такоје Шлегл, ематрајући да је све што је од Шексппра уједно и ненадмашно, учинио ту несретну погрешку, да је за неке драме, које се погрешно приписивале Шекспиру, сматрао не само за изврсне, но их чак стављао међу боља и најбоља дела Шекспирова. Међу тим те се драме не приписују више ни неком од већих савременика Шекспирових. II још Хазлит мислио је да је учени Немац могао ту погрешку учинити само непознавајуђи довољно дела Шексппрових савременика (cf. Haslitt: Character of Sh’. Plays p. 260). Други су за извесне постулате естетике — јединство радње и карактера, кривицу и песничку правду — хтели наћи обрасце у Шекспировим драмама и при том превиђали, или насилно укалупљивали најпротивније ствари. Кривнца је Ромеу и Јулији што су се одвећ волели, има јединства радње и у Дело, кн>. 44. . 27