Дело

418 Д Е Л 0 „Млет. Трговцу“ и т. д. (Gervinus, Otto Ludvig). Међутим за све те тврдње не говори сам Шекспир и његово доба. 0 неким естетским постулатима и законима није Шекспир ни најмање бриге бринуо. Проф. Рели каже: Време за расправу о познатим јединствима с обзиром на Шекспира одавна је прошло. Романтичка поезија створила је своју драму и не признаје другог јединства сем оног које је подједнако обавезно за поему или прозну причу — јединство утиска (р. 125). Па и од тог јединства има у Шекспира изузетка, јер се не зна управо којн утисак превлађује у „Тројилу и Кресиди," „Много вике ни око шта“ и др. II Шекспирова љубав да у једној драми споји по две, некад и више радњи, нема никаквпх насилно зготовљених естетских узрока, но просто одговара позорншним обичајима и захтевима оног доба. Тако су радилн сви његови савременици, и у Мидлтопа на пр. нема ни једне драме са цигло једном радњом, и ако често она узгредна радња сама квари леноту и утисак главне. Али, када је позориште дошло до своје зрелости, пуна дела од пет чинова, са 2 радње и свим иначе леиим око тог, била су тражена да испуне једно по нодне (р. 114). Из позоришних обичаја, навика, захтева тадашњег доба објашњавају се и многе друге особине Шекспирове, које често могу изгледатп као с нарочитпм уметннчким планом развијене н биране. Не само две радње, не само каламбури, но и његова издашна, обилата употреба кловна, будале; његова љубав за чисто спољашње ефекте, нгру, свнрку, машкаре, сваку ларму, преоблачења и сл. Старн позорншни обичај да се за свако лице пре но што дође на позорннцу долазак припрема, публици обраћа нажња на то, задржао је свој крајњи облик и у највећим делима Шексппровим (на пр. Отелу и иначе онај честп узвик: Here he cones — Ево он долази!) и његов најсавршенији резултат јесте она важност првих сцена у Шекспирових драма, за што проф. Рели каже: „његове прве сцене (којима се отвара драма— opening scena) јесу претежно важне“; осим што је у њпма иретходно обавештење, оне су често кључ целе драме (р. 123). Као иример „Ромео н Јулија,“ „Отело“ и др. Да је позориште одсуством сваке сценерије пзазивало. и многе другс спољашње особепости разуме се но себи. Позната ноћна сцена у „Јулију Цезару“ пред долазак завереника Бруту, „и ако је