Дело

'X р 0 Н И К А 419 нуна ноћи п мрака завере, ипак јој је сав ефекат изазван само речима и гестима глумаца“ (р. 118). — Играло се на дану, поцле подне, „под ведрим небом,“ јер позорпште није пмало крова. — Једна од највернијих, најлепших песничких слика шуме јесте цлавна шума арденска —Како вам је драго (As gon like it). Поређено испитивање те игре дало је један куријозан резултат. Ни једна тица, ил инсект, ил цвет није споменут. Речи „цвет“ и „лист“ не долазе ту (р. 126). „Шекспир постиже своју сврху без и трага алузије на нежну зелену траву, коју су морале престављати — позоришне даске.“ (р. 127). Супротно многима, који у Шекспировим драмама свуда виде највећег драматичара и глумца уједно, иисца до најситнијих детаља позната са позорншном техником, и увек свесна ефекта које проф. Рели каже: „Где је радња тако компликована као обпчно у Шекспировим делима, велик део радње мора да се изрази у извештају или у приповедању. Он дели старе функције Гласника и Хора међу јунаке драме (р. 125). — Већ његова публика није на позорпици гледала и тражила само радњу. Публика која је са уживањем могла гледати Чапланову трилогију о Бајрну, где једва и има неке радње, неког дела, и где је сав интерес чисто интелектуалан, душеван, где је све у причању и лепим говорима (cf. Swinburne-OB есеј о Чаплану), није могла да не ужива у Шекспирову Хамлету, за кога Рели са свим тачно 'каже: „Што Хамлет ради то је од мале важности, ништа што он може учинитп не би могло спречити трагедију, нити умањити његову агонију. Не утиче он на нас оним што ради, но. оним што он види и осећа“ (р. 101). И таких леиих опажања, често са свим супротних једностраним схватањима Шекспира којима обилује немачка критика. па се отуд она пренесе и к нама; таким правилним п правичним према Шекспиру и према његовом великом добу, мишљењима обилује ова изврсна студија. Приказати је целу немогуће је у нас већ за то што она претпоставља детаљно познавање Шекспнра и главне лптературе о њему. Ипак ћемо издвојити још неке важније идеје, које ће, мислим, бити од значаја за нас истаћи Когод је икад размишљао о естетици Шекспиреве драме морао је видети како се Шекепир отима од сваког укалупљивања, шаблонисања. Трагедија, комедија и све што се нз те опште поделе да извести не даје никакву иоле сигурнију ос-