Дело

420 Д Е Л 0 нову за оцену карактера његовнх драма. Његова трагедија је најближи рад његовеј комедији. „Све грађе и све методе Шекспирове трагедије налазе се раштркане у његовим комедијама. Већина његових тема ]е индиферентна и нико не би могао нредсназати коју ће од њпх Шекспир изабрати за срећан свршетак. Прва разлика је у Шекспировом духу (р. 130). јунаци његових комедпја не једном подсећају на његове најтрагичније личности. Шексппров стил о чијој се разноврсностн, шаренилу и прикладности разним лицима да тако лепо и лако писати у основи је свуда један исти, у комедијама као п у трагедијама. „Шексппр нема два стила за та два рода драмеи (129), ијезик његовог ведрог, неисцрпно ведрог Бенедика пз „Много вике ни око шта,“ не једном је ехо најсуморнијих речи Хамлетових (129). II многи други примери 0 Шекспировим карактерима постоји непрегледна огромна литература. 0 самом Хамлету сматрао је не само сваки љубитељ Шекспира, но у опште сваки литерат као своју дужиост рећп своје мишљење и по могућству изнети неки нов поглед. Проф. Рели. који је сам дао врло сугестивних идеја о Хамлету, каже: „У главном све што је икад речено о Хамлетову карактеру истина је; његов карактер је тако жив и тако пун промена да донушта више погледа. Што је ненстина то је обично схватање да је његов карактер главпи узрок драмске ситуације п да Шекснир намерава да га ми оцењујемо по догађају“ (р. 199). Проф. Рели удара на оно најукорењеније од свих мншљења о Шекспиру, оно од којега пати скоро без пзузетка сва немачка шекспирологпја, мишљење да је судбина његовпх јунака само израз њихова карактера; мишљење које у својој логнци не допушта утпцај надпрпродног елемента; по коме јунак сам изазива сукоб у ком по особпнама свога карактера мора да подлегне. Тим мишљењем -очуванпм у Фишера Остеп и Брандес, оно му не да о Јулију Цезару, о Хамлету, о Магбету, н толиким другнм драмама суди друкчије, правилније но толики други знанп и незнани, звани и незвани. II по њему је још у снази опо фамозно мишљење из једне скоро комично озбиљне и дуге контроверзије о главиом јунаку „Јул Цезара“ Брут или Цезар. Брандес је за Брута! Шексгшр по њему, „полази од схватања да је република. коју је Цезар срушио могла постојати, и да је Цезар, као, крпв што ју је срушио“ (Branđes: Shakespeare, р. 434), па онда цитнра и Момзеново мнш-