Дело

X Р 0 Н И К А 421 љење о приликама тог доба у Риму. Штета што Шекспир није знао аа Момзеново мишљење! — За Брандеса, као и за толике др;уге, натприродни елементи у „Хамлету“ као и.у „Магбету“ „само су провидни симболи,“ и ако мора да напомене да се њихова ексистенција преставл>а као да је пзван халуцинаЦије (р. 595). Сасвим супротна су мишљења Релијева о том. „Није истина рећи да је у овим трагедијама карактер судбина.“ — „У њима су веће ствари него човек: силе и страсти, елементарне моћи и мрачни амбизи страдања, са централним огњем, који продире кроз танку кору цивилизације и даје сјај небу изнад тамнине разорених домова.“ — „Отело није љубоморан човек; он је човек утопљен. ослепљен страшћу; Магбет није политичка убица, он је омађијан (злим духом опчињен — а man possessed).“ — „Што Шекспирови јунаци пате то је ван сваке размере према оном што они чине и јесу. Пред њима стоји избор, и есенција трагедије је да је избор немогућ“ (р. 197). Та расматрања кулминују оваком суду: Дубоко осећање судбине потка је свпма трагедпјама Шекспировим (р. 203). И у том је Шекспир дао сва моћна израза само оној великој мисли, коју је генијални његов учитељ драмског посла Марко, изразио у славним стиховима, који почињу овако: Није у нашој моћи да волимо ил мрзимо, Јер вољом у нама управља судбина. а завршују у оном бесмртном рефрену. Ко је икад волео, а да није заволео од прва погледа (р. 160). Као смрт, као љубав тако и „судбина“ Шекспирових јунака долази непзбежно, неотклоњиво. „У његовом свету сија €унце и на добре и на рђаве“; „Отело страда због својих врлнна.“ Тако можда не би требало да буде у трагедији која одговара захтевима естетике, ал тако је у Шекспировој трагедији, тако је и у животу. Зато у Шекспировој трагедији има животног трагикума, и онда кад нема естетског трагикума. Отуд надприродни елементи нису у Шекспира само провидни симболи онога, оних страсти, жеља што су скривене у јунаку, но су израз оних виших сила, изван и изнад човека, оруђа фатума, у којима судбина показује своју моћ над човеком. У једној од најснажнијих сцена, које су икад виђене на позорници света, краљ Лир каже: